Српски  Magyar 

Србобран се сећа жртава Великог рата - "Једно дрво за једног ратника"

Звонимир Баковић, руководилац Одељења за гајење шума на нивоу ЈП "Србијашуме" и руководилац пројекта "Једно дрво за једног ратника", обишао је данас радове на пошумљавању простора око Бељанске баре. Пројекат у који је укључена Месна заједница Турија до сада је резултирао садњом 2.000 стабала разног дрвећа на простору Парка природе, а додатне саднице, 500 комада, обезбедила је и општина Србобран. На овај начин, заједно са ЈП "Србијашуме", и Турија и Србобран укључили су се у племениту мисију озелењавања и пошумљавања бројних огољених површина, али и у мисију спречавања да заборав прекрије херојство и родољубље страдалих српских ратника у Великом рату од 1914. до 1918. године. Према плану пројекта "Једно дрво за једног ратника", у Србији ће од 2014. до 2018. години бити посађено 1.300.000 садница дрвећа, за сваког страдалог родољуба по једно.

"Локација на којој изводимо радове ових дана и на којој смо радили прошле године, је саставни део нашег пројекта. Покренут је 2014. године на иницијативу Министарства правде, које је и главни носилац, у сарадњи са ЈП 'Србијашуме' и Шумарским факултетом. Општина Србобран, односно Турија, је у претходној години добила једну мини шуму на ближем локалитету Бељанске баре, а тренутно радимо санацију бивше депоније у близини насеља", рекао је на почетку разговора Баковић.

Према његовим речима, Србија се сматра средње шумовитом земљом, са тренутном шумовитошћу од 29,1 одсто. "Просторни план нас обавезује да подигнемо ниво шумовитости на 41,4 одсто, а један од основних проблема је реонизација шума, односно неравномеран распоред шума на ширем простору. Најугроженија је Војводина, па тако имамо апсурдну ситуацију да поједине општине имају ниво шумовитости испод једно процента. У мање шумовите општине у Србији спада и општина Србобран и ово што сада радимо, а надам се и у следећим годинама, иде у циљу повећање територија под шумом. Наша струка била би задовољна када би тренутни проценат од 7,6 одсто шумовитости у Војводини био дуплиран, како би простор 'продисао', а за овај потез примарно је подизање ветрозаштитиних, пољезаштитиних и снегозаштитних појасева", рекао је Баковић.

Истичући значај свих врста заштитних појасева у Војводини, посебно због квалитетне земље, што се не сме никако угрозити, Баковић је рекао да плански приступ свим пословима пошумљавања мора допринети и стварању бољих услова за рад у пољопривреди. "Не значи да појединачне акције разних активиста не доприносе унапређењу ситуације, али такве акције генерално не могу да поправе стање. Поправка стања мора да буде систематична, да буде наслоњена на Просторни план, да локалне самоуправе уклопе своје планове у генерални план Србије, како би се добила целина и све имало праву вредност", рекао је Баковић и истакао да је охрабрујуће што се буџетски фонд за шумарство Србије у 2017. години подиже на скоро 800 милиона динара.

Истовремено као важан део пројекта Баковић је апострофирао чињеницу да су у акцијама пошумљавања ангажована лица на издржавању затворских казни у казнено-поправним заводима у Србији, што значајно помаже њихову ресоцијализацију и осмишљава уобичајено тешке периоде у њиховим личним животима.

Нешко Честић, председник општине Србобран, разговарао је са Звонимиром Баковићем о проблемима мале пошумљености општине Србобран, и изразио спремност локалне самоуправе да настави сарадњу са ЈП "Србијашуме" у пројекту заснивања нових површина под дрвећем. Он је изразио наду да ће невладин сектор у будућности бити проширен и за удружење горана, некада веома активну организацију која се бавила уређењем зелених површина.

Александар Јојкић, председник Савета МЗ Турија, рекао је да зелени појас који се диже око насеља има вишеструк значај за све Туријце, од здравственог до туристичког. "Нормално и развијено друштво постаћемо оног тренутка када почнемо да се бавимо екологијом, а лично мислим да сазрева та свест и почињемо да се бавимо тим стварима. Турија сваке године покушава да направи неки помак и да не прође ни једна јесен а да не посадимо неко дрво. Искористили смо наше познанство са стручњацима из "Србијашума" и постали смо део пројекта који ће нам омогућити да кроз већ учињено и оно што нас чека у наредним годинама, око Турије створимо важан и вредан зелени прстен. У прилог овом иде и најава председника општине Србобран да ће површине које се не обрађују бити претворене у зелене површине, и то је још један прилог нашој идеји пошумљавања", рекао је Јојкић.            

Службени лист