Српски  Magyar 

Обележено 100 година од смрти Лазара Дунђерског

Навршило се 100 година од смрти Лазара Дунђерског (Србобран, 1833 – Беч, 1917), једног од најбогатијих и најутицајнијих Срба у Аустроугарској и уједно, једног од највећих добротвора у српској историји. Тим поводом у Српском народном позоришту синоћ је уприличена Свечана академија.

"Најдубљи наклон сенима Лазара – Лазе Дунђерског. Нека и ова свечана академија још снажније осветли дух породице Дунђерских, и свих других породица које су Војводину стварале вековима. Његовим наследницима као и наследницима свих других угледних и поштованих људи старе Војводине, и једно велико извињење, верујем први пут од представника државе, за све оно што су претрпели у време комунистичке диктатуре, незаконито, неправедно и неморално", рекао је Игор Мировић, председник Покрајинске владе и председник Организационог одбора Свечане академије.


Он је додао да су то време, свако на свој начин, обележили и други наши великани, као што су Светозар Милетић, Јован Јовановић Змај, Лаза Костић, Михајло Полит Десанчић, Ђорђе Натошевић, Јован Бошковић, Васа Пушибрк и многи други, којима тек треба да се одужимо.

Члан Организационог одбора Свечане академије био је и Радивој Парошки, председник општине Србобран, града у ком је Лазар Дунђерски рођен и где је и привређивао. Заједно са Парошким, Свечаној академији је присуствовала и Милена Аларгић, председница Општинског већа, Радивој Дебељачки, члан Општинског већа, представници јавних установа и многи заинтересовани Србобранци.

Свечаном академијом Српско народно позориште одужује се свом великом добротвору, који је у важном историјском тренутку помогао и изградио позоришну зграду и уступио је на коришћење Српском народном позоришту.

Академија је приређена по сценарију Зорана Суботичког и у режији Немање Петроње. Глумац Миодраг Петровић изводио је делове монодраме Суботичког "Ја, Лазар Дунђерски", која ће догодине бити постављена на позоришну сцену.

Српско народно позориште са посебним пијететом памти да је Дунђерски у једном важном друштвено-историјском тренутку 1895.године својим средствима подигао позоришну зграду у дворишту свог хотела (данашњег хотела „Војводина“) и уступио је глумцима. Зграда је изгорела у пожару 1928.године.

Службени лист