Српски  Magyar 

Србобран одао почаст страдалим у НАТО агресији

У порти цркве Свeтог Богојављања у Србобрану данас је обележена 19. годишњица почетка НАТО агресије на Савезну Републику Југославију. Овим поводом служен је парастос жртвама бомбардовања, а затим су на споменик свим страдалим у ратовима од 1991. до 1999. године, положени бројни венци и одато дужно поштовање.

У име Покрајинске владе и Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност полова, венац је положио мр Жељко Лаиновић, помоћник секретара, док су у име Војске Србије венац положили потпуковник Бранислав Тривунић и капетан у резерви Ђула Бунфорд. Радивој Парошки, председник општине Србобран, Милена Аларгић, председница Скупштине општине, и Лазар Крајиновић, заменик председника, положили су венац у име општине Србобран, а затим су венце положили и делегације МУП-а Републике Србије, Удружења ратних војних инвалида општине Србобран, Савеза организација удружења ратних војних инвалида и породица палих бораца АП Војводине, УРВИ и ППБ града Новог Сада, УРВИ општине Нови Кнежевац, УРВИ општина Сента и Кањижа, УРВИ општине Жабаљ, УРВИ града Сомбора, СУБНОР Србобрана, Ратни ветерани општине Србобран, Отаџбински покрет Нови Сад, као и општински одбори Српске напредне странке, Социјалистичке партије, Српске радикалне странке и Јединствене Србије.

Обраћајући се бројним присутним грађанима у порти цркве, Радивој Парошки, председник општине Србобран, истакао је да се скупом у Србобрану одаје почаст свима оним херојима који су пре 19. година дали своје животе за слободу Србије.  

"Тог 24. марта 19 земаља НАТО алијансе, у садејству са албанским екстремистима, отпочело је агресију дугу 78 дана, током које је убијено више од 2.000 цивила и 1.000 војника и припадника полиције. Операцијом коју они називају 'Милосрдни анђео' наша земља је опустошена, оштећена инфраструктура, уништени споменици културе, порушени мостови, болнице, школе, фабрике, а више стотина хиљада људи је протерано са свог огњишта. Сви се још увек сећамо звука сирене који је означио почетак ваздушних напада на нашу територију, то је звук који је обележио једну деценију, генерације, један народ, којима је тај звук одузео безбрижно детињствo, мирну старост, узбудљиву младост, прве љубави, студентске дане, децу, очеве, браћу, мајке, сестре.

Последња деценија ХХ века је деценија страдања нашег народа, деценија борбе за слободу, достојанство, идеале и понос, деценија кршења основних људских права, деценија у којој је Србија показала да и када је много инфериорнија у односу на силу са којом се бори, остаје непокорна, достојанствена и одлучна у борби да сачува своје наслеђе. На данашњи дан 100.000 војника и бораца показало је како се воли Србија, и да су за њу спремни да дају свој живот чак и кад на супротној страни стоји сила која је 67 пута моћнија. Агресијом ових 'ослободилаца' Срби су постали национална мањина на територији која вековима представља огњиште целокупног српског рода, заточени у енклавама, лишени основних права сваког човека, права на слободу, изложени насиљу и непрекидним претњама, али и даље настоје да истрају у својој борби да остану своји на своме. Хиљаде и хиљаде бомби ни у једном тренутку нису успеле да пољуљају нашу борбу за слободу и мир.

Не смемо заборавити Александра Бајина из Турија, Синишу Лаушева из Надаља, Ранка Пантелића из Србобрана, наше суграђане који су својим животима платили цену слободе. Не смемо заборавити ни Кошаре, Приштину, Дечане, Милицу Ракић, ниједну жртву најбруталније агресије, ниједан дан, ниједан сат тог страшног периода, поготово сада кад се води једна од најжустријих борби у миру, борба да све поднете жртве не буду узалудне, борба да наша деца, унуци не изгубе свој национални идентитет. Пристајање на губитак памћења је погубно не само за прошлост и жртве које су дате, него више за будућност која неће бити у стању да препозна оно што јој се спрема. Поносни смо на све борце за слободу, на све оне који су нас задужили својим животима и зато их данас помињемо и помињаћемо их увек са посебним пијететом, то је наша обавеза и морални чин. Данас, 19 година након Нато Агресије и 27 година од почетка сукоба на просторима бивше Југославије, на овај начин показујемо да наше ране нису зарасле и никад неће, те ране су наша сећања, наша бол, жалост, али захвалност свима онима који су омогућили нама, нашој деци да живимо у слободи", рекао је овом приликом Парошки.

На велике жртве и њихова јунаштва окупљене је подсетио помоћник покрајинског секретара мр Жељко Лаиновић. 

"Одабрали смо Србобран да у њему обележимо годишњицу почетка НАТО агресије на нашу земљу јер је Удружење ратних војних инвалида, заједно са општином Србобран, желело да на достојанствен начин и с дужном пажњом обележи овај дан, дан који је у сваком смислу пре 19 година био страшан. Бројне жртве у Војводини, а сам Србобран је имао три невино изгубљена млада живота, заслужују све почасти и да их се увек сећамо. Агресија је била противзаконита, неправедна, а бомбардовање нам је учинило много зла. Мајке и очеви су изгубили синове, сестре браћу, разрушене су нам школе, болнице, на најбруталнији начин, али ми смо народ који је несаломив, који живо слободно и поново гради своју будућност. Не заборављамо страдале и хвала им за све што су учинили за нас", рекао је Лаиновић.

На подршци члановима свих удружења ратних војних инвалида и породица палих бораца, које стижу од србобранске локалне самоуправе и покрајинских и републичких органа власти, захвалио се Миленко Чанчаревић, председник Савеза организација УРВИ и ППБ Војводине, истичући да се само оваквим скуповима и редовним обележавањем важних датума, од заборава могу спасити њихови другови који су дали своје животе за слободу домовине.

У кратком програму пре и након полагања венаца хор ученика извео је химну Србије, а стихове је говорила и ћерка једног ратног војног инвалида.