Синоћ је у препуној Галерији Дома културе одржана промоција књиге песама Милана Дунђерског (1950-2007) под називом „Песме 1973-2007“. Након извођења до сада необјављених песама „Игре“ у извођењу Миодрага Петровића, Југослава Крајнова, глумаца СНП и Наде Шарчев, члана групе за сценско казивање Дома културе Србобран, присутнима се обратио Владимир Мудрински:
„Припала ми је веома велика част данас да у сећање на нашег великог пријатеља и песника Милана Дунђерског на овај начин промовишемо његову књигу. Не постоје велики и мали дани, али ово је један од оних већих дана у нашем Србобрану и ово је један од оних дана који остаје у памћењу, у некој вечности, а ми сви овде имамо среће да постанемо део те вечности заједно са нашим Миланом, да ово вече посветимо њему. „
О лику и делу Милана Дунђерског Јован Зивлак, председник Друштва књижевника Војводине је између осталог рекао:
„Ви можете прочитати ту Миланову књигу, прочитати историју српске књижевности и упоредити их. Он је потпуно другачији. Да ли је то једна посебна снага, посебан таленат или је то нешто што је свакоме ко има осећања дато. Одговор може бити двоструки. С једне стране, њему је та прилика дата, а с друге стране он је ту прилику искористио. И у општем тону, рекао бих, од његовог образовања у Новом Саду и од његове скромности које је носио, равнотеже коју је стално изражавао, пре би се рекло да је био један рационалан, преосетљив, уздрхтао човек, не у неком лошем смислу, већ у заиста племенитом смислу. Кад се с њим сретнете схватите да имате посла са неким ко је посебан. И он је ту црту носио, и он је имао ту врсту скромности живота који је живео.
Говорећи о Милановим песмама, Милорад Беланчић,филозоф и књижевник је посебно истакао величину његовог духа, као некога ко је стално тражио смисао живота протежући то кроз своје песме, и да му је сада жао што је тек по издавању треће књиге препознао величину Милана као песника.
| |