Родна кућа књижевника Нандора Гиона, у улици Поповача венац бр. 30, од суботе је претворена у још једно место за окупљање љубитеља литературе, и уметности уопште, из Србобрана, Војводине, и ширег региона. Захваљујући иницијативи Клуба љубитеља цитрашке кузике, и уз материјалну помоћ Фонда за капитална улагања АП Војводине и Министарства за културно наслеђе Републике Мађарске, Гијонова родна кућа претворена је у спомен кућу, у чијој се сталној поставци налазе многи документи, лични предмети, преписка и друге ствари овог знаменитог мађарског писца рођеног у Србобрану.
Свечаност у дворишту куће окупила је велики број поштовалаца Гионовог дела, пријатеља и рођака, а отварању спомен куће, између осталих, присуствовали су Иштван Пастор, председник Савеза војвођанских Мађара, Тамаш Корхец, председник Мађарског националног савата, књижевник Ласло Вегел и други. Пресецајући врпцу приликом свачаног отварања спомен куће, књижевник Ласло Вегел је пожелео да сваки посетилац спомен кућу и дело Нандора Гиона „осећа као нешто своје“.     
   „Данашњи дан посветили смо успемени на нашег писца Нандора Гиона, који је потекао из нашег родног места и у својим делима је описао бројне житеље Србобрана. Отварајући спомен кућу у родној кући писца Нандора Гиона желимо да на месту где је живео и радио, читаоцима и обожаваоцима створимо услове да упознају живот и дело, места догађања и људе које је описивао у својим романима. Идеја о спомен кући потиче још из 2003. године када је председништво Клуба љубитеља цитрашке музике донело одлуку да се родна кућа откупи и претвори у спомен кућу. Реализацију овог пројекта помогли су Министарство културног наслеђа Републике Мађарске и Фонд за капитална улагања Војводине. Помоћ смо добили и од породице, рођака, пријатеља, и тако смо могли комплетирати изложбени материјал. Планови су нам се остварили и надамо се да ће спомен кућа у будућности постати место сусрета и културних догађања“, рекао је Деже Немет, председник Клуба љубитеља цитрашке музике и један од организатора опремања спомен куће.
   Свечаности у улици Поповача венац бр. 30 присуствовао је и Бранко Гајин, председник општине Србобран. Она је истакао да је „у задње време завладао ружан обичај да се напори и дела људи из прошлости подцењују и багателишу“. „На сву срећу, Клуб љубитеља цитрашке музике није заборавио Нандор Гиона, нашег знаменитог суграђанина. Он је био академик Мађарске академије наука, умна глава, али ме посебно радује да је у својим делима обрађивао судбину малог човека и локалне прилике, и да из његових дела провејава дух заједништва, међусобног уважавања и толеранције. Отварањем спомен куће на симболичан начин исказујемо поштовање према свему што је чинио Нандор Гион, проносећи славу наше вароши. Локална самоуправа има намеру да се својим знаменитим појединцима одужи и подизањем бисти у градском парку, а једно од централних места свакако ће припасти и Нандору Гиону“, рекао је Бранко Гајин, председник општине Србобран.
   Говорећи о Нандору Гиону председник Друштва књижевника Војводине проф. др Никола Страјнић је истакао да се ради о „значајном мађарском књижевнику“. „Гион Нандор није био обичан члан Друштва књижевника Војводине, већ је 1978. године био секретар друштва, а 1979. и председник. То је, разуме се, постао тако што је већ тада био афирмисан писац. То су године када се у књижевности ових простора догодиле крупне промене, када је са књижевне сцене силазио низ генерација и када су се успостављале нове идеје, које су долазиле, пре свега, са Запада. Загребачки професор Александар Флак је те идеје, можда најлепше, окарактерисао у својој знаменитој књизи – Проза у траперицама. Ту су изнесене нове идеје и поетика нове књижевности, и Гион Нандор, као и Ласло Вегел, и други писци окупљени око часописа Симпозијум, су стварали на трагу тих нових идеја. Када је 1994. године Гион Нандор отишао у Мађарску и тамо је био авангардни писац. Ево нас у родној кући Гиона Нандора, а родна кућа писца и уметника је значајна јер је ту први пут својим стопалом дотакао земљу и први пут зеницама свога ока дотакао небо. Гион Нандор је из искуства тог дотицаја земље и погледа у небо, које је стекао овде, писао сав свој стваралачки век. Србобранци су то лепо осетили и препознали и због тога су предузели овај корак. На тај начин су, уз његово дело, допринели да овај писац живи вечно“, рекао је проф. др Страјнић.