Навршило се 15 година од смрти др Милоша Зеремског, (1926–2011), угледног српског географа и геоморфолога, научног саветника и некадашње директора Географског института „Јован Цвијић“ САНУ. Рођен је 26. новембра 1926. године у Турији, а географију је дипломирао на Природно-математичком факултету у Београду, где је 1960. године одбранио и докторску дисертацију о Сјеничкој котлини.
Током вишедеценијског научног рада бавио се пре свега геоморфологијом и проучавањем рељефа Србије, а објавио је бројне научне радове и монографије, међу којима су значајне студије о Тари, Сјеничкој котлини и другим подручјима. Био је један од најзначајнијих српских истраживача у области геоморфологије, а његов научни интерес обухватао је чак и проучавање рељефа Месеца и Марса.
Посебно је значајно што је остао везан за своју Турију, којој је поклонио вредну заоставштину научних и уметничких дела. Поводом 15 година од његове смрти, једно подсећање на великог човека који је својим радом задужио и науку и завичај, стиже из породице др Милоша Зеремског.
IN MEMORIAM - МИЛОШ ЗЕРЕМСКИ 24. 08. 2011 - 24. 08. 2026
Прошло је 15. година од одласка мога оца. Нажалост, већина нас своје родитеље упозна у потпуности када нас напусте. Нисам много знао о науци којом се мој отац интензивно бавио цео свој радни век. Често сам га питао: Шта је геоморфологија? Одговорио ми је: „То је важна наука за проучавање и очување природе и сагласја човека са њом“. Читам татине текстове, књиге, гледам мноштво фотографија са његовог терена… Кроз своју науку пробао је да поправи, а кроз сликарство да улепша свет.
Његова жеља да свом родном селу Турији остави своја научна и сликарска дела показује да је он затворио свој животни круг тамо одакле је и кренуо. Надам се да ће ове године на 15. годишњицу његовог упокојења та жеља бити и остварена отварањем Фондације др Милош Зеремски са легатом науке и сликарства. Почивај у Миру драги тата.
Син
Банетов отац, мој свекар др Милош Зеремски није био само врхунски теренски истраживач рељефа Србије. Његов ум ишао је деценијама испред времена, а рад у примењеној геоморфологији оставио је неизбрисив траг. Спасао је Тару. Његова пресудна оцена зауставила је пројекат пребацивања тарских вода у Дервенту и спречила еколошку катастрофу. Решио је мистерију подземних вода. Доказао је како ерозија утиче на Завојско језеро, упозорио на ризике код ХЕ „Рас“ и открио где тачно нестају пештерске воде ка врелу Рашке. Заштитио Вршачке планине. Мапирао је најлепше геоморфолошке раритете овог масива и обезбедио им трајну државну заштиту. Открио локацију Првог српског устанка. Користећи географске методе, тачно је лоцирао историјско место одржавања скупштине у Орашцу. Од пештерских понора и очувања Таре, па све до Марсових канала – др Зеремски је доказао да геоморфологија нема границе!
Визионарска прогноза за Марс – Још далеке 1961. године, анализирајући рељеф и космичке снимке, јавно је изнео сумњу да на Црвеној планети постоји вода, што је наука званично потврдила тек деценијама касније! Иза свих тих титула професора, доктора, директора Географског института „Јован Цвијић“ САНУ и научног саветника, куцало је једно скромно, топло срце човека који је све своје завештао родној Турији. Мир његовој души.
Нада
foto: Planeta GALAKSIJA