Жири за доделу "Ленкиног прстена", награде за најбољу љубавну песму, који је радио у саставу: проф. др Јелена Марићевић Балаћ, Биљана Пушкар и др Драгана В. Тодоресков (председница), на последњој седници одлучио је да ову награду за 2026. годину добије песникиња Јасмина Топић, за песму Децембра месеца двадесет година касније, објављену у часопису Квартал (септембар, 2026, број 51/52/53). Одлука је донета једногласно, саопштио је жири.
"Према пропозицијама, у конкуренцији су биле песме љубавне тематике, које су објављене у периодици, односно у посебним књигама, између два додељивања награда, од новембра 2025. до новембра 2026. године. У најужи избор ушле су и песме Жакард (шифра: Агора), Гаропага (шифра: Слонић) и Љубав у четири димензије и један џеп (шифра: Аника 1970).
Песма Децембра месеца двадесет година касније написана је у духу модерног лирског израза који нагиње приповедању. Лирско ја и после две деценије у мислима призива свог бившег партнера. Наводећи појединости – његове кораке, покрете, понашања – она не осећа тугу већ га са временске, просторне и оне неизрециве удаљености која се може разумети само, 'језиком којим проговара срце', посматра као некога ко је, упркос упечатљивом опису, пре свега протагониста њене некадашње поезије. Иако први стих песме ('писање о њему никада није био неки посао') скреће читатељску пажњу на тривијалне, готово неважне ствари, ауторка поступком градације уводи мотив недвосмислене привржености и живог сећања на особу коју описује.
Не напуштајући прошло време, песникиња успева да дочара не само онога ко је отишао или је напуштен, него и сложени однос између двоје младих и заљубљених, уз, рекло би се, одлично дозирану патетику коју све време контролише бивајући свесна жанра и теме. На самом крају, у последње две строфе, враћа се у садашњост која је ту како би неминовно потврдила квалитет сећања и признала особеност ове љубави, демантујући чак и своје давнашње стихове. Над-позиција коју доноси временска, просторна и она трећа, необјашњива удаљеност, не чини лирско биће објективнијим нити суздржанијим него, напротив, снажнијим да понесе све залутале остатке емоција без осећања горчине чиме појачава веру у љубав у време када све чешће постајемо довољни самима себи. Иако песму Децембра месеца, двадесет година касније не можемо доживети као оптимистичну, већ пре као меланхоличну, она даје огроман допринос слободном исказивању емоција, праву на љубав и после растанка, чак, рекло би се, и на љубав која не зна за временске границе, каква је управо била веза између Лазе Костића и Ленке Дунђерски.
Јасмина Топић (1977, Панчево) пише поезију, а повремено прозу, есеје и приказе. Уређује зборник 'Рукописи' и песничку едицију 'Најбоља'. Објавила је седам песничких књига: 'Сунцокрети. Скица за дан' (1997), 'Пансион. Метаморфозе' (2001), 'Романтизам' (2005), 'Тиха обнова лета' (2007), 'Док неко шапуће наша имена' (2012), 'Плажа Несаница' (2016) и 'Привремени боравак' (2020). Године 2022. изашао је њен избор песама Сада смо на острвима у издању Културног центра Војводине 'Милош Црњански'.
Објављивала је приче у неколико књижевних пројеката, међу којима су 'Пројекат Кортасар' (2003), 'Лексикон божјих људи' (2010) и 'Код српског писца' (2011). Њен есеј на српском и немачком језику 'Освајање мање важних истина' објављен је у књизи Grenzverkehr III / Aufbruch – Wohin?? (Драва, Клагенфурт, 2012). На основу песама из књиге 'Привремени боравак' снимила је истоимени музички албум 2023. године. Њене музичке нумере и поезија могу се послушати на платформама SoundCloud, Bandcamp i Lyrikline.
Добитница је неколико резиденцијалних боравака за писце, као и књижевних награда: 'Душковићева звона' (2002), 'Матићев шал' (2003) и 'Милица Стојадиновић Српкиња' (2021). Модерира књижевни програм и књижевне радионице у Панчеву. Чланица је Српског књижевног друштва (чланица УО од 2023) и Удружења књижевника и књижевних преводилаца Панчева", наводи се у саопштењу жирија.