У организацији Диспанзера за жене Дома здравља и оптштине Србобран одржано је предавање о раној детекцији премалигних и малигних обољења доњег гениталног тракта код жена. Предавања су оджали др Воја Вуковић из Дома здравља Србобран, проф. др Срђан Ђурђевић са Гинеколошко акушерске клинике Нови Сад, и др Јелка Рајевић са Института за онкологију у Сремској Каменици. Предавање је одржано у оквиру пилот пројекта „Децена“, који се у Војводини спроводи већ две године, и покренут је у намери едуковања припадница лепшег пола и ране детекције рака грлића материце. 
„У Војводини је тестирано око 4.000 жена и сада настављамо са нових 4.000. Резултати су веома добри јер употребом две методе, Папаниколау теста и теста на хумане папилома вирусе, успевамо да откријемо болест у самом зачетку, док се још није развио карцином, па су операције које се врше у том тренутку једноставне и чува се репродуктивна способност жена. Број ових операција се утростручио и тако спречавамо да се код жена развије инвазивни карцином грлића материце“, рекла је др Рајевић. Пројекат „Децена“ финансира Извршно веће АП Војводине и Покрајински секретаријат за здравство, а Институт за онкологију је идејни творац и координатор пројекта. „ХПВ центри су, пред Сремске Каменице, отворени у Сомбору, Сремској Митровици, Зрењанину и Сенти, а у 15 центара, међу којима је и Дом здравља у Србобрану, врше се тестирања“, рекла је др Рајевић и изразила задовољство одзивом жена. Она је упозорила да је Србија на првом месту у Европи по броју жена оболелих од рака грлића материце.
„Важно је да жене једном у три године ураде Папаниколау тест јер се тако на време могу открити промене у преинвазивној фази, када се још увек не ради о канцеру. Тада су мале интервенције довољне за уклањање тих промена. Задовољан сам и позитивно изненађен коректном орпемом и уређеношћу амбуланте у Дому здравља Србобран, и када је у питању рана детекција и скрининг тих промена, уверен сам да у Србобрану постоје услови да се те промене открију на време. Папа тест ради се према стандардима, постоји колпоскоп апарат, и остаје питање да жене схвате потребу и барем једном у три године се тестирају“, рекао је проф. др Срђан Ђурђевић са ГАК Нови Сад.
Предаваче је поздравио и Бранко Гајин, председник општине Србобран. „Здравство у Србији финансира се највећим делом из републичког буџета, и малим делом из буџета локалних самоуправа, али то не значи да општине не треба да помогну и делове здравствене заштите који нису у њиховој надлежности. Тако смо и издвојили више од 300.000 динара за организовање преветнивних прегледа наших суграђанки, како би се на време спречила појава разних обољења. Ово је улагање у здравље грађана и грађанки, што је улагање у будућност. Поносан сам и на чињеницу што смо, поред ових прегледа, пре две године спровели флуорографисање становништва, и тако помогли бољу здравствену заштиту“, рекао је Гајин.