Nov 22, 2017 Last Updated 1:17 PM, Nov 21, 2017
   Матија Бећковић добитник је новоустановљене награде "Ленкин прстен", која је први пут додељена за најлепшу љубавну песму на српском језику. Награду коју додељује Дом културе у Србобрану, Бећковић је добио за песму "Парусија за Веру Повлодољску".
   - Обичаји не дозвољавају добитнику награде да ту награду и хвали, али опростићете ми ако кажем да ми је ово најмилија награда од свих које сам добио. Није чест случај да најлепша песма буде посвећена најлепшој девојци једнога народа и да та девојка буде из најплеменитије породице града Србобрана. Ленка Дунђерски је надахнула великог песника Лазу Костића да је у песми обесмрти. Изузетна ми је част што сам први добитник тек установљене награде "Ленкин прстен" - рекао је Матија Бећковић приликом преузимања награде.
   Према речима Бећковића, рекло би се да ова награда одувек постоји и да се не додељује први пут, али векови ће то антидатирати и људи ће мислити да је то тако и било.
   - Награда је са пуним песничким и метафизичким оправдањем припала Матији Бећковићу, за изванредну песму која ће крупним словима бити уписана у историји српског песништва. Није чудо што су се наизглед случајно поклопила два догађаја, а то је да у истој години буде објављена сјајна Бећковићева песма и да се оснује награда која подсећа на Ленку Дунђерски као незаборавну готово митску инспирацију Лазе Костића - рекао је Негришорац.
   Награду "Ленкин прстен", Бећковићу је уручио Милан Дунђерски, који је пре неколико година дошао на идеју да се у част Ленке Дунђерски оснује књижевна награда за најлепшу љубавну песму. У част чувене Србобранке, између две годишњице њеног рођења, награда која је први пут установљена додељиваће се крајем новембра сваке наредне године.
С. ВУЧАНОВИЋ
У сећање на Ленку Дунђерски, која је била инспирација за поезију Лазе Костића, у Србобрану је установљена нова књижевна награда. "Ленкин прстен" добијаће аутор најбоље љубавне песме, а овогодишњи лауреат је академик Матија Бећковић, за песму "Парусија за Веру Павладољску". Награда му је иначе уручена на дан смрти прелепе Костићеве музе...
Међу десетинама књижевних награда које се нашим писцима додељују сваке године, ова треба да оживи легенду о космичкој љубави и афирмише љубавне стихове. Признање обележено легендом подсећаће на Ленку Дунђерски и свевремену љубав, њену и Лазину. И први добитник награде, Матија Бећковић, има своју музу. У његовој песми има и позивања на Костића, на Бранка Радичевића, Едгара Алана Поа. Осећа се присуство и Лауре, и Ленке, и Беатриче, Анабел Ли, мртвих драгих муза које надахњују... Бећковићева "Парусија" почиње стиховима Бранка Радичевића "Ње више нема, то је само звук...", а затим се туђи стихови даље преплићу с песниковим животом. Оно што је некада била поезија постаје реалност. "Парусија" је иначе грчка реч која означава дуги долазак, васкрсење из мртвих, али и плаћену молитву и новац који се даје свештенику да молитву очита. После поеме "Вера Павладољска" и песме "Кад дођете у било који град", Бећковићева "Парусија" је трећи део овог својеврсног поетског триптиха посвећеног песниковој љубави.
Овогодишња прва по реду додела награде Ленкин прстен представља и вид афирмисања Србобрана, његову стварну одбрану песмом и лепотом, величање љубавног мита и легенде. Песма Лазе Костића "Санта Марија Дела Салуте" представља космичку химну љубави и небеску молитву, колико песничку толико и музичку креацију. Није ни чудно онда што је први добитник Ленкиног прстена управо Матија Бећковић...

     У СЕЋАЊЕ на Ленку Дунђерски, којој је Лаза Костић посветио “Санта Марију дела салуте”, најлепшу песму написану на српском језику, у Србобрану је установљена нова књижевна награда. “Ленкин прстен” добијаће аутор најбоље љубавне песме, а овогодишњи лаурет је академик Матија Бећковић, за песму “Парусија за Веру Павладољску”. Награда му је уручена у недељу, на дан смрти прелепе Костићеве музе.
     Међу десетинама књижевних награда, које се нашим писцима додељују сваке године, ова треба да оживи легенду о космичкој љубави и афирмише љубавне стихове. Признање обележено легендом подсећаће на прелепу Ленку и свевременску љубав, њену и Лазину.
     И први добитник награде, Матија Бећковић, има своју музу. Волео би, каже, ако постоји веза између његове и Костићеве поезије.
     - Има у мојој песми позивања на стихове Лазе Костића, Бранка Радичевића, Едгара Алана Поа - каже за наш лист академик Бећковић. - То су те Лауре, Ленке, Беатриче, Анабел Ли, мртве драге, музе које надахњују... Моја “Парусија” почиње стиховима Бранка Радичевића “Ње више нема, то је само звук”. Туђи стихови преплићу се са мојим животом. Оно што је некада била поезија, постаје стварност. Али, ни Лазина, ни моја песма не би могле настати да није било Ленке Дунђерски и Вере Павладољске. Опет, да нису изузетне песме, не би им помогла ни та имена, ни страсне љубави. Најважније је да песма буде добра.
     После поеме “Вера Павладољска”, затим песме “Кад дођете у било који град”, написане после Верине смрти, “Парусија” је својеврсан трећи део овог триптиха посвећеног песниковој љубави. Награђена песма настала је марта ове године. “Парусија” је грчка реч и значи дуги долазак, васкрсење из мртвих, али и плаћену молитву и новац који се даје свештенику да молитву очита.
     - “Веру Павладољску” написао сам док је она још могла да је чује и био сам срећан што ју је читала - присећа се Бећковић. - Када више није била у прилици да чита, посветио сам јој још низ љубавних песама, међу њима и “Кад дођете у било који град”. “Парусија” је наставак, иако сам мислио да јој нећу више писати. Међутим, баш онда кад сам то помислио, почео сам поново. Кад сам јој први пут писао, нисам знао да ће ме тако далеко одвести. Поезија је паметнија од нас и она тражи своје.
 
     ЛЕГЕНДА
     - Коначно су се сетили да установе награду “Ленкин прстен” - каже овогодишњи лаурет. - Ово је начин да се афирмише Србобран и да се заиста одбрани песмом и лепотом, да се афирмише љубавни мит и легенда. Лазина песма је космичка химна и молитва небеска, колико песничка толико и музичка креација.

Бечерње новости,
И. МИЋЕВИЋ, 25. новембар 2006

Службени лист