Оно што узводно загаде велике индустрије и градови на току Великог бачког канала константна је претња и становницима наше општине. Чист канал који служи и привреди, и туризму, и забави, циљ је сваког становника општине Србобран, као и становника других градова и општина на његовим обалама, али до тог тренутка потребно је уложити много средстава, труда и рада. Један од чланова републичке Радне групе за решавање проблема загађења Великог бачког канала из општине Србобран, Зоран Јанковић, за srbobran.rs говори о овом али и другим еколошким проблемима који прете грађанима.
srbobran.rs : Који су највећи еколошки проблеми са којима се сусреће општина Србобран ?
Зоран Јанковић : Наша главна преокупација и даље је Велики бачки канал, али се са подједнаком енергијом морамо бавити и са проблематиком нафтних исплака и амброзије у србобранском атару. Притискају нас проблеми који море и суседне општине, као што је канал, или целу Војводину, као што је амброзија, и само заједничка акција свих нивоа власти, у садејству са разним организацијама и удружењима, може ове проблеме коначно оставити иза нас.
srbobran.rs : Ово је најкритичнији део године по питању водотока Великог бачког канала. Каква је тренутна ситуација ?
Зоран Јанковић : Након низа акција које смо предузимали претходних година, не само ми у Србобрану већ и наше колеге у суседним општинама, затим еколошке и друге организације, ове године по први пут имамо ситуацију да се крајем октобра у Великом бачком каналу може ловити риба, што не памтим. Имали смо само један акцидент који је трајао три дана, током којих је било и помора рибе, али се квалитет воде веома брзо поправио и риба која је побегла пред загађењем се вратила. У претходним годинама овакви акциденти су трајали и по три месеца. Очито је да су се велика индустријска постројења на обалама канала почела бавити својим отпадним водама, што је одмах резултовало бољим стањем у водотоку па је и ситуација боља. То су први резултати рада и правила која су успостављена кроз активности Радне групе за решавање проблема загађења Великог бачког канала. Појачане су инспекцијске акције, индустрије су упозорене на неопходност улагања у заштиту животне средине, и имамо прве резултате. Ипак, ми се не миримо ни са овим стањем и борићемо се, заједно са свим институцијама, да Велики бачки канал постане чист дуж читавог свог тока.
srbobran.rs : Још један водоток, иако знатно мањи, има значајну улогу у успостављању еколошке равнотеже у општини Србобран. Како решити проблем водотока речице Криваје који је скоро пресушио ?
Зоран Јанковић : Општине Мали Иђош и Бачка Топола експлоатишу речицу Кривају како да се ради о приватном добру. Прва општина воду црпи за наводњавање а друга за одржавање нивоа језера, и онда, да би обезбедили довољно воде за своје потребе, они једноставно затворе брану па вода скоро да не дотиче до нашег места. Ово је противправно дело и ми смо у таквим ситуацијама приморани или да се обраћамо предузећу Воде Војводине, или да сами отварамо брану, што понекад умало не доводе до отворених сукоба. Криваја код нас само што није пресушила и од Вода Војводине ћемо затражити пуно контролу бране. У корист нам иде и акција овог предузећа у којој је прочишћено више километара корита реке, па се надамо да ће након завршетка радова бити успостављен нормалан ток.
srbobran.rs : За Србобран озбиљну еколошку претњу представљају и нафтне исплаке крај бушотина. Како се изборити са овим проблемом ?
Зоран Јанковић : По ономе како се према нашој општини понаша Нафтна индустрија Србије може се рећи да су они држава у држави. Нафтне исплаке нам загађују и земљиште и подземне воде, иако би се исплака морала уклањати са територије општине. Ова места нису ни довољно обезбеђена па се догађа да неретко у њему настрадају дивље животиње. Уколико се ускоро не договоримо са НИС-ом, бићемо приморани да кренемо у оштрију борбу, како би скренули пажњу јавности на наш проблем, можда и на начин како смо то некда радило у вези са каналом. Имамо искуства у таквој врсти борбе па како смо се изборили са тим проблемом, изборићемо се и са овим. Опет је у питању здравље становника општине Србобран и нико не сме да затвара очи пред овим проблемом.
srbobran.rs : Целој Војводини прети амброзија и воде се широке акције уништавања ове биљке. Каква је ситуација у општини Србобран ?
Зоран Јанковић : У самом граду ЈП „Дирекција за урбанизам и изградњу општине Србобран“ успешно решава проблем амброзије, реагује на све пријаве инспектора и грађана, али стање у атару је тешко. За поправљање ситуације у пољима биће потребно да подигнемо свест грађана о опасности коју носи ова биљка. Власници парцела дужни су да третирају закоровљене површине, али се ретко ко придржава ових обавеза. Комунални редари упозоравају на овај проблем, али међу становништвом као да нема довољно свести колику штету, посебно здравствену, може проузоковати амброзија. Акција уништавања мора бити свеобухватна, јер нема користи да ја сам искореним амброзију у мојој њиви када ће се она веома брзо вратити зато што је остала да ниче и расте у њиви поред моје. Најопасније су површине крај пољских путева за које свако сматра да нису његова брига, али штета је свачија.
