Србобран је претходних дана на посебан начин промовисан у једном великом европском граду. Захваљујући ангажовању и труду Жељка Вујановића и његових сарадника из Коњичког клуба „Вранац“, у Будимпешти је у суботу, 8. новембра, на једном од најлепших хиподрома у средњој Европи, одржана трка под називом Награда Србобрана. О успеху у Будимпешти, клубу и коњичком спорту, за srbobran.rs, говори Жељко Вујановић, председник „Вранца“. srbobran.rs : „Вранац“ ове године слави 60. рођендан и трком у Будимпешти на најбољи начин обележава се вредан јубилеј. Како је дошло до организације ове трке ?
Вујановић : Награда Србобрана у Будимпешти је круна наше сарадње коју негујемо дуго времена. Када смо пре пет година увидели да смо мали, да не можемо напредовати ако се затворимо у границе Војводине, почели смо сарадњу са другим коњичким клубовима. Прво са клубом из Осијека, па затим из Орошхазе у Мађарској. И поред потешкоћа у организовању путовања обилазили смо се и размењивали искуства и све више успостављали контакте. Како би учврстили сарадњу одлучили смо да у Србобрану организујемо трке под називом Награда Осијека и Награда Орошхазе, што је наишло на одобравање. Људи који воде хиподром у Будимпешти препознали су наше вредности и труд, и у знак поштовања организовали награду нашег града.
srbobran.rs : Ко су победници трке која ће остати забележена у историји србобранског коњичког спорта ?
Вујановић : Резултати су фантастични. Поред мађарских коња, на трци су учествовала и три коња из Војводине, а два су стигла до награда. Прво место освојило је грло Fanny Filou, са легендом каса Звонком Богданом, друго место припало је грлу Bitsy са Браниславом Мукићем, а треће мађарском грлу Keramia. Новчани део награда обезбедили су организатори, док смо ми у Будимпешту однели и уручили три пехара, за првопласиране. Хиподром у Будимпешти је фантастичан и простире се на чак 50 хектара. То је нови објекат, прављен по узору на хиподром у Паризу и за нас је част да се једна трка на таквом месту назове именом нашег града.
srbobran.rs : Хоће ли ово бити традиционална трка ?
Вујановић : Сада све зависи од нас. Ако ми успемо да наставимо да радимо на овом нивоу, квалитетно, да позивамо и дочекујемо грла и спортисте из других држава и клубова, да унапређујемо услове на нашем хиподрому, имаћемо и даље Награду Србобрана у центру као што је Будимпешта.
srbobran.rs : Како функционише Коњички клуб „Вранац“ ?
Вујановић : Клуб је удружење грађана са око 60-так чланова од којих је 15 стално активно и поседује коње који се такмиче. Чланови клуба долазе из Србобрана, Врбаса, Куцуре, Суботице, Црвенке и других места. Финансирамо се донацијама људи добре воље, дотацијама из општинског буџета и пријављивањем на све конкурсе. У Србобрану се не може пронаћи спонзорство за један тркачки дан, па ни за једну трку, па зато ја сво слободно време проводим тражећи новац за хиподром и организацију трка. Пратимо конкурсе на свим нивоима власти и бивамо одбијени чешће него што надлежни прихвате наше пројекте. Али не одустајемо јер ако не покушавамо не можемо ништа ни добити. Успели смо да скоро изједначимо наградни фонд на неким нашим тркама са стандардима средњоевропских трка. Сада имамо велику Петровданску трку на којој је наградни фонд 3.000 евра, док је наградни фонд тог тркачког дана 10.000 евра. Ове године, на Петровдан, у Србобрану су трчали коњи из Хрватске, Словеније и Мађарске. У овим временима и условима, у малом месту као што је Србобран, то је велики успех.
srbobran.rs : У каквим условима тренирају касачи и у каквом стању је србобрански хиподром ?
Вујановић : Наш хиподром се простире на површини од девет хектара, смештен је у зеленилу и покушавамо да га одржавамо у што бољем реду. Не можемо да се похвалимо великом инфраструктуром, имамо струју и воду, мале трибине, судијски торањ, али за нас су подједнако важни дрвореди, млади и стари засади, који нашем хиподрому дају душу. Квалитет стазе је добар а то најбоље потврђује рекорд Србије који је постављен у Србобрану. Километар стазе код нас је претрчан за 1’.14”.40, што је добро европско време. Ми смо пре пет година из каменолома у Малом Зворнику донели 300 тона ситне ризле и насули стазу, што сада даје резултате. Објекат је у власништву клуба, али све што се ради на њему или што се ради у клубу, на волонтерској је основи.
srbobran.rs : Колико одрицања је потребно да би се остварили добри резултати у овом спорту ?
Вујановић : Коњички спорт пратим веома дуго а на челу клуба налазим се већ пет година. Власник сам коња и овај спорт је моја љубав и хоби. Сваки дан са коњем проведем скоро два сата и тада само мислим о њему. То коњ препозна и врати, колико год то чудно звучало. Ово је специфичан спорт. Да човек живи два животна века неће научити све о коњима и касачком спорту. Скоро сваки власник коња је и сам свој тренер и сам вози, а највише учи слушајући старије. Добар возач мора да има фантастичан осећај за управљање коњем и што више трка, јер је искуство, као и у другим спортовима веома важно. Важан је и коњ а за доброг су потребне велике паре. Просечна цена коња у Србији је прилично срозана али је распон веома велики, од 1.000 до 50.000 евра. Ипак, пре свега потребна је љубав према коњима.
Вујановић : Награда Србобрана у Будимпешти је круна наше сарадње коју негујемо дуго времена. Када смо пре пет година увидели да смо мали, да не можемо напредовати ако се затворимо у границе Војводине, почели смо сарадњу са другим коњичким клубовима. Прво са клубом из Осијека, па затим из Орошхазе у Мађарској. И поред потешкоћа у организовању путовања обилазили смо се и размењивали искуства и све више успостављали контакте. Како би учврстили сарадњу одлучили смо да у Србобрану организујемо трке под називом Награда Осијека и Награда Орошхазе, што је наишло на одобравање. Људи који воде хиподром у Будимпешти препознали су наше вредности и труд, и у знак поштовања организовали награду нашег града. srbobran.rs : Ко су победници трке која ће остати забележена у историји србобранског коњичког спорта ?
Вујановић : Резултати су фантастични. Поред мађарских коња, на трци су учествовала и три коња из Војводине, а два су стигла до награда. Прво место освојило је грло Fanny Filou, са легендом каса Звонком Богданом, друго место припало је грлу Bitsy са Браниславом Мукићем, а треће мађарском грлу Keramia. Новчани део награда обезбедили су организатори, док смо ми у Будимпешту однели и уручили три пехара, за првопласиране. Хиподром у Будимпешти је фантастичан и простире се на чак 50 хектара. То је нови објекат, прављен по узору на хиподром у Паризу и за нас је част да се једна трка на таквом месту назове именом нашег града.
srbobran.rs : Хоће ли ово бити традиционална трка ?
Вујановић : Сада све зависи од нас. Ако ми успемо да наставимо да радимо на овом нивоу, квалитетно, да позивамо и дочекујемо грла и спортисте из других држава и клубова, да унапређујемо услове на нашем хиподрому, имаћемо и даље Награду Србобрана у центру као што је Будимпешта.
srbobran.rs : Како функционише Коњички клуб „Вранац“ ?
Вујановић : Клуб је удружење грађана са око 60-так чланова од којих је 15 стално активно и поседује коње који се такмиче. Чланови клуба долазе из Србобрана, Врбаса, Куцуре, Суботице, Црвенке и других места. Финансирамо се донацијама људи добре воље, дотацијама из општинског буџета и пријављивањем на све конкурсе. У Србобрану се не може пронаћи спонзорство за један тркачки дан, па ни за једну трку, па зато ја сво слободно време проводим тражећи новац за хиподром и организацију трка. Пратимо конкурсе на свим нивоима власти и бивамо одбијени чешће него што надлежни прихвате наше пројекте. Али не одустајемо јер ако не покушавамо не можемо ништа ни добити. Успели смо да скоро изједначимо наградни фонд на неким нашим тркама са стандардима средњоевропских трка. Сада имамо велику Петровданску трку на којој је наградни фонд 3.000 евра, док је наградни фонд тог тркачког дана 10.000 евра. Ове године, на Петровдан, у Србобрану су трчали коњи из Хрватске, Словеније и Мађарске. У овим временима и условима, у малом месту као што је Србобран, то је велики успех. srbobran.rs : У каквим условима тренирају касачи и у каквом стању је србобрански хиподром ?
Вујановић : Наш хиподром се простире на површини од девет хектара, смештен је у зеленилу и покушавамо да га одржавамо у што бољем реду. Не можемо да се похвалимо великом инфраструктуром, имамо струју и воду, мале трибине, судијски торањ, али за нас су подједнако важни дрвореди, млади и стари засади, који нашем хиподрому дају душу. Квалитет стазе је добар а то најбоље потврђује рекорд Србије који је постављен у Србобрану. Километар стазе код нас је претрчан за 1’.14”.40, што је добро европско време. Ми смо пре пет година из каменолома у Малом Зворнику донели 300 тона ситне ризле и насули стазу, што сада даје резултате. Објекат је у власништву клуба, али све што се ради на њему или што се ради у клубу, на волонтерској је основи.
srbobran.rs : Колико одрицања је потребно да би се остварили добри резултати у овом спорту ?
Вујановић : Коњички спорт пратим веома дуго а на челу клуба налазим се већ пет година. Власник сам коња и овај спорт је моја љубав и хоби. Сваки дан са коњем проведем скоро два сата и тада само мислим о њему. То коњ препозна и врати, колико год то чудно звучало. Ово је специфичан спорт. Да човек живи два животна века неће научити све о коњима и касачком спорту. Скоро сваки власник коња је и сам свој тренер и сам вози, а највише учи слушајући старије. Добар возач мора да има фантастичан осећај за управљање коњем и што више трка, јер је искуство, као и у другим спортовима веома важно. Важан је и коњ а за доброг су потребне велике паре. Просечна цена коња у Србији је прилично срозана али је распон веома велики, од 1.000 до 50.000 евра. Ипак, пре свега потребна је љубав према коњима. 
