Nov 14, 2018 Last Updated 1:38 PM, Nov 14, 2018

Обележен Дан ослобођења Србобрана

Грађани Србобрана, представници локалне самоуправе, представници разних организација, гости из Русије и Амбасаде Русије у Србију, обележили су данас Дан ослобођења Србобрана. Полагањем венаца на споменик свим жртвама фашизма, интонирањем државне химне, рециталима и извођењем познатих српских и руских песама, те обраћањем Радивоја Парошког, председника општине Србобран, и Љубомира Пањковића, учесника II светског рата, Србобранци су достојанствено, под заставама своје државе и града, обележили 74. годишњицу ослобођења од фашизма.

Венце на споменик положили су Радивој Парошки, председник општине Србобран, Милена Аларгић, председница Скупштине општине, и Лазар Крајиновић, заменик председника општине, у име општине Србобран, затим Игор Хобријачков, аташе за медије у име Амбасаде Русије, Олга Викторовна Минајева, председница братске општине Мишкин у Русији, затим представници локалних организација СУБНОР-а Србобрана, Врбаса, Темерина, Сомбора, Бечеја, представници Удружења ратних војних инвалида, политичких организација Српске напредне странке, Социјалистичке партије Србије, Јединствене Србије и други.

"На данашњи дан пре 74 године и Србобран је дочекао своје ослобођење, партизанске јединице славног II Шајкашког одреда и Црвене армије ушле су у Србобран и са собом донеле давно заборављени укус слободе.

Тог 19. октобра 1944. године почело је да се исписује једно ново поглавље у историји Србобрана. То није био само дан који је са собом донео радост због доласка ослободилаца већ и олакшање да после четири године страховитог притиска и погрома, Србобранци коначно осете осећај топлине, светлости и наде у боље сутра. У првим данима слободе сместио се у Србобран штаб маршала Фјодора Ивановича Толбухина, прослављеног командата 3. Украјинског фронта Црвене армије. Управо у кући Каћанских планиране су наредне акције за напредовање и коначно сламње фашизма.

У историји сваког народа има догађаја који одређују његову судбину, осликавају његов карактер, оно што нас карактерише је непоколебљива воља, жеља за слободом, борба за своју независност и достојанство. Пут до слободе, нажалост, био је тежак, мукотрпан, трагичан, помешан крвљу и сузама, многи су стали у одбрану људског достојанства и слободе која је напокон дошла тог најлепшег октобарског дана.

Достојанствено чувамо сећање на ослободиоце, управо наше сећање је препрека за оне који желе да фалсификују чињенице. Сећајући се храбрости, хуманости и толеранције наших предака схватамо да имамо за шта да се боримо и имамо шта да бранимо. Поносимо се свим нашим херојима и њиховим делима, то су вредности које су дубоко укорењене у нама и оне треба да нас охрабрују у нашој садашњој борби за истину и правду, да буду дарови које ћемо пренети будућим нараштајима.

Двадесети век је век страдања за српски род, трећину становништва смо изгубили у Великом рату, више од 1.700.000 људи током II светског рата, последња деценија XX века је деценија страдања српског народа када смо у борби за националне интересе изгубили читаве генерације, а многима је живот разорен када су напушатли своја огњишта. Читав XX век представља константну борба за слободу, достојанство и част.

Србобран је општина богата људима, историјом и културом, природним ресурсима као немерљивим вредностима које су нам преци и природа оставили, а на нама је да поштујући прошлост, и све оно што су за нас учинили наши преци, унапређујемо и користимо у циљу прогреса и светлије будућности нас и наше деце.

Захвални смо сваком претку ратнику који се борио за слободу наше отаџбине и нашег Србобрана, захвални смо свим војницима славне Црвене Армије, хвала нашим јунацима. На крају, сваки рат је до када сеже људско памћење, несагледива људска трагедија, страдање, уништавање живота, природе, материјалних достигнућа. Људска деструкција, декаденција, па тако изнова, из века у век, из деценије у деценију. Али све се материјално обнови, пре или касније, али људски живот никад. Жртве, ратови, људска страдања, мајчине и дечије сузе не могу да се сасуше, оне боле, пеку, стално теку и када су сажежене. И увек су то невине жртве, без обзира са које се стране ратног пола налазе. Зато се и данас и сваки пут сећамо свих невиних жртава које су пале због помрачења људског ума.

Нек им је вечна слава.  А вама поштовани суграђани, драги пријатељи срећан Дан општине и нека га увек прослављамо у миру и слободи", поручио је окупљеним грађанима Радивој Парошки.

Задовољство што је имао прилику да учествује у обележавању Дана ослобођења Србобрана исказао је и Игор Хобријачков, аташе за медије у Амбасади Русије у Србији. Указујући на руску паролу која се односи на жртве Великог отаџбинског рата, како Руси називају II светски рат, Хобријачков је рекао "Нико није заборављен, ништа није заборављено", те да му је посебно драго видети да се и у Србобрану и у Србији и даље негује антифаштичка традиција. "Чувамо успемене на пале војнике НОВ-а и Црвене армије, који су раме уз раме ослободили Србобран, Србију и Европу. Не смемо заборавити историју, она није само једна велика, дивна прича, већ је и део данашњице, због чега морамо јачати наше везе и чувати пријатељство наших народа", рекао је Хобријачков. Он се посебно захвалио председнику општине Парошком на позиву да учествује у обележавању годишњице, као и хору који је, како је сам рекао, фантастично извео познату руску песму.

Ни Олга Викторовна Минајева, прва дама братског града и области Мишкин, није крила задовољство што има прилику да ода почаст храбрим ослободиоцима Србобрана и учествује у обележавању Дана општине Србобран. "Данас видим колико је судбина Србије и Русије испреплетена. Јасно ми је колика је била улога наших народа у ослобађању од фашизма, и важно је да Србија памти и не дозвољава да се историја фалсификује, како се то данас често догађа. Овакви празници треба да се обележавају јер је важно да млада покољења науче колико је висока цена победе", рекла је Олга Минајева.

Након церемоније на Тргу слободе, венци су положени и на спомен обележје страдања црвеноармејца Бориса Михајловића Короткова.