Српски  Magyar 

Кобасицијада у Турији - Уживање свим чулима!

Више десетина хиљада људи сјатило се у суботу у Турију да буде део 35. Кобасицијаде. Скоро све сеоске улице биле су закрчене аутомобилима и аутобусима из целе Србије и околних држава, а центром села, између стотина штандова и тезги, од кафана до централне бине, током целог дана ваљала се река људи. Све њих ујединила је љубав према добром залогају, најпре према доброј туријској кобасици, свежој или сувој свеједно, а онда и према много чему другом, од дружења до песме и игре. Да су домаћини пожелели да сваког свог госта испрате са по једним метром кобасице у торби, онако како само они мере у целом свету, туријска рекордерка морала би бити дуга не 2.035 него 20.035 метара, чак и много више, толико је људи у суботу свој дом заменило туријским улицама и кафанама. Па још кад госте већ на улазу у село дочека мирис печених кобасица и звуци тамбурашких оркестара, забава је загарантована!

Одсецањем првих метара најдуже кобасице на свету, јубиларну, 35. Кобасицијаду отворио је Радивој Парошки, председник општине Србобран. Поздрављајући окупљене, како је рекао, са свих меридијана, Парошки је истакао да је Кобасицијада постала надалеко чувен бренд.


"Овде смо заједно јер волимо Турију, волимо Туријце, а волимо и да видимо најдужу кобасицу на свету, која је и званично најдужа и у Гинисовој књизи рекорда. Општина Србобран снажно подржава ову манифестацију због тога што она може да покрене многе друге економске, привредне и туристичке потенцијале која наша општина има. Ту смо да  би допринели да наша Кобасицијада буде добро организована и да буде најбоља манифестација, јер као најстарија то и заслужује. Општина Србобран обезбеђује сву врсту подршке како би Кобасицијада и туријска кобасица били прави бренд и како би главни производ свих вредних људи био доступан на тржишту током целе године. Тиме ћемо упослити наше људе, што је циљ свих нас", рекао је, између осталог, Парошки и свима пожелео добар провод у Турији.

Нешто раније, на конференцији за медије, председник општине Србобран говорио је о подршци коју локална самоуправа пружа Турији, не само приликом организовања Кобасицијаде, него током целе године. "Издвајамо значајна средства за развој интезивне пољопривредне производње. У току је велики и важан пројекат елекртификације атара, који ће омогућити развој повртарства и воћарства, али и сеоског и салашарског туризма. И ова грана привреде може бити веома важна за развој Турије, а ту као темељ служи управо Кобасицијада и све оно што је прати. Та понуда треба се уокружи и повеже потенцијале и садржаје туријских салаша, Кобасицијаде, Парка природе Бељанска бара, са културно-историјским садржијима које нуди Србобран, везаним за породицу Дунђерски, како би постали интересантни још већем броју посетилаца, и то не само једном или два пута у години, већ у континуитету. Сви ови садржаји требају да дају још боље резултате за Турију, Србобран и целу заједницу", рекао је Парошки.  

Мирослав Атанасковић Точа, председник Удружења "Кобасицијада", захвалио се свим спонзорима који пружају подршку манифестацији, а на првом месту генералном покровитељу - општини Србобран, без које, како је истакао, не би могло да буде све организовано на врхнски начин.

"Ова Кобасицијада је најбоља до сада у организационом смислу. Оно што нам се учинило како мали пропусти од претходне године сада је отклоњено, јер тежимо да сваке године манифестација буде боља и квалитетнија. Турија је мало место које за време Кобасицијаде посети 50.000 људи, сви се окупе да би пробали нашу најбољу, најдужу, свеже направљену кобасицу. Стигли су нам гости са удаљених континената, из Америке и Аустралије, и, наравно, из наше Европе. Ове године десет људи правило је најдужу кобасицу више од два дана и било је потребно 2,5 тоне меса за њену израду", рекао је Атанасковић. После година и година рада и искуства,  тајне више нема - Туријци могу да направе кобасицу дугу колико пожеле, граница је само количина меса.

Овогодишњу манифестацију пратила су бројна такмичења. Дисциплине су биле разне, ко ће боље, ко ће брже, чије је шта укусније, али све је било у сврху доброг дружења и успостављања пријатељских односа. Ево и резултата: најбољу суву кобасицу међу Туријцима има Душан Елесин, одмах иза ње је она коју је направио Ранислав Станков, а трећа по квалитету је кобасица Здравка Елесина, тако је сматрао жири! Међу произвођачима који долазе из преосталих делова Србије најбољу кобасицу прави Иван Терек, друго место припало је Јелени Радин, а треће Ненаду Радину, док је у међународној конкуренцији најбоља сува кобасица стигла са Кметије Гдинца, другу по квалитету направила је Дубравка Видуч, а до трећег места је стигла кобасица старих пријатеља Турије - из Светог Петра у шуми, из Истре. Узбудљиво је било и у конкуренцији индустријских кобасица; најбоља је она коју производи Синиша Раказов, друга је кобасица Супермикс плуса, а трећа Данила Бељанског.

По први пут организовано је и такмичење у прављењу свежих кобасица. Све екипе, укупно 27, добиле су по пет килограма меса и време и простор да покажу шта знају, док су за зачине и све тајне били сами задужени. И овде су се такмичиле екипе из Србије и околних држава. Најбољи су били мајстори из Орошхазе, друга је била екипа из Печуја, а трећа из Боботе у Хрватској.

Они који су дошли само да уживају, без такмичарских обавеза, пословних и других, а таквих је било највише и њима је било најбоље, имали су могућност да чују неколико тамбурашких оркестара, да виде извођачке групе многих КУД-ова, чују како пева Драгица Радосављевић Цакана, поједу кобасицу спремљену на стотину начина, али и свадбарски купус, месо са роштиља, испод сача, понешто и са ражња, и све то залију добром капљицом. И тако понесу добре утиске из Турије, да их "хране" све до последњег фебруарског викенда 2020. године!