Српски  Magyar 

Уручене награде најбољим новелистима и преводиоцима

У Спомен кући Гион Нандора у недељу су додељене награде V литерарног конкурса за нову новелу писану на мађарском језику и конкурса за превођење дела Нандора Гиона са мађарског на српски језик. Иако млада, ова већ традиционална манифестација посвећена успомени на познатог мађарског књижевника, рођеног Србобранца Нандора Гиона, помогла је да се Србобран додатно осветли на културној мапи региона и овај конкурс носи епитет интернационалног.

"Резултати нашег петогодишњег рада су пет збирки новела, три романа и шест књига превода, укупно 14 дела. Оптрчали смо један круг; у фебруару смо завршили први део конкурса, објавили резултате конкурса за омладински роман и расписали нове конкурсе и тиме започели нови петогодишњи циклус. Све ово изискује пуно рада, енергије и времена. Због проблема смо се више пута запитали да ли да прекинемо или да наставимо. Али после тих момената дођу лепи тренуци, коверте са новим радовима, предивне илустрације, књиге, и све то да нову енергију и подстицај да наставимо, дајући смисао нашем раду. Можемо рећи да се ствара један колектив око Гионових литерарних конкурса, писци, илустратори и преводиоци којима се из године у годину прикључују нови, па и почетници. Проширио се делокруг нашег рада, присутни смо на промоцијама, сајмовима књига, данима преводилаца, стручним радионицама, организујемо изложбе, а све више се цитирају успешна дела у разним домаћим и страним стручним часописима и све више људи се укључује у рад Спомен куће Гион Нандор, волонтерски или за скроман хонорар. Можемо да кажемо да расте и број гостију, туриста који посећују Споемн кућу. Дела Нандора Гиона се све више читају, поново се откривају, обожавају, поново издају и играју по позорницама. У овој причи смо и ми учесници, а, како ми се чини, и остајемо. Хвала онима који су у ово веровали, који верују у будућност овог што радимо", рекао је поздрављајући све присутне Деже Немет, сарадник Спомен куће Гион Нандор.

Стручни жири у саставу Терезија Фигура, др Анико Новак, Естер Ондрејчак, Жолт Папишта и Иштван Сабо Мартон, доделио је прву награду Золтану Шандор из Суботице, друга награда припала је Габору Балогу из Ђера у Мађарској, док су трећу награду равноправно поделили Пал Бејте из Клужа у Румунији, и Јожеф Вилхелм из Дорослова. Награду за превод дела Нандора Гиона са мађарског на српски језик заслужила добила је Јоланка Ковач, за превод романа Корморани се још нису вратили. Пригодне награде добили су и други учесници конкурса чије су новеле објављене у овогодишњем зборнику манифестације.

Оцењујући веома вредном идеју промоције књижевног рада једног од највећих писаца војвођанских Мађара Нандора Гиона, окупљене у дворишту Спомен куће, у име локалне самоуправе, поздравио је Радивој Парошки, председник Скупштине општине Србобран.

"Наше окупљање у оволиком броју показује како је велика и непресушна потреба за разноликим културним садржајима, за културним активизмом и ангажованошћу у стварању лепшег света и бољег живота. Иако је највећи део живота провео ван Србобрана, Нандор Гион у свом приповедачком раду и делима као да није одлазио из њега. Културни центар и Спомен кућа су значајна културна институција, развијају висок креативни однос према баштини, али и према савременим вредностима, то је институција која бројним програмима и садржајима негује успомену на великог писца и пружа допринос савременом културном животу наше средине. За Србобран је од непроцењиве важности ангажованост свих културних делатника окупљених око тачке креативног ослонца у подизању укупног културног нивоа и стваралаштав у различитим сверама рада. Културни центар је живи споменик великом писцу, афирмише културну сцену, превазилазећи оквире Војводине и Србије. Ови Дани новеле и додела књижевне награде 'Ленкин прстен' представљају Србобран и постављају га у средишње пажње људи о пера, лепе речи и саме читалачке публике. То су манифестације које морају имати широку друштвену подршку јер су веома значајне за културну афирмацију Мађара и Срба, кроз њих заједничким делањем стварамо нешто ново, негујемо традицију која нас спаја јер смо птекли са исте земље, живимо под истом капом небеском и удишемо исти ваздух без кога не можемо", рекао је, између осталог, Парошки.