У сећање на Ленку Дунђерски, која је била инспирација за поезију Лазе Костића, у Србобрану је установљена нова књижевна награда. "Ленкин прстен" добијаће аутор најбоље љубавне песме, а овогодишњи лауреат је академик Матија Бећковић, за песму "Парусија за Веру Павладољску". Награда му је иначе уручена на дан смрти прелепе Костићеве музе...
Међу десетинама књижевних награда које се нашим писцима додељују сваке године, ова треба да оживи легенду о космичкој љубави и афирмише љубавне стихове. Признање обележено легендом подсећаће на Ленку Дунђерски и свевремену љубав, њену и Лазину. И први добитник награде, Матија Бећковић, има своју музу. У његовој песми има и позивања на Костића, на Бранка Радичевића, Едгара Алана Поа. Осећа се присуство и Лауре, и Ленке, и Беатриче, Анабел Ли, мртвих драгих муза које надахњују... Бећковићева "Парусија" почиње стиховима Бранка Радичевића "Ње више нема, то је само звук...", а затим се туђи стихови даље преплићу с песниковим животом. Оно што је некада била поезија постаје реалност. "Парусија" је иначе грчка реч која означава дуги долазак, васкрсење из мртвих, али и плаћену молитву и новац који се даје свештенику да молитву очита. После поеме "Вера Павладољска" и песме "Кад дођете у било који град", Бећковићева "Парусија" је трећи део овог својеврсног поетског триптиха посвећеног песниковој љубави.
Овогодишња прва по реду додела награде Ленкин прстен представља и вид афирмисања Србобрана, његову стварну одбрану песмом и лепотом, величање љубавног мита и легенде. Песма Лазе Костића "Санта Марија Дела Салуте" представља космичку химну љубави и небеску молитву, колико песничку толико и музичку креацију. Није ни чудно онда што је први добитник Ленкиног прстена управо Матија Бећковић...
Међу десетинама књижевних награда које се нашим писцима додељују сваке године, ова треба да оживи легенду о космичкој љубави и афирмише љубавне стихове. Признање обележено легендом подсећаће на Ленку Дунђерски и свевремену љубав, њену и Лазину. И први добитник награде, Матија Бећковић, има своју музу. У његовој песми има и позивања на Костића, на Бранка Радичевића, Едгара Алана Поа. Осећа се присуство и Лауре, и Ленке, и Беатриче, Анабел Ли, мртвих драгих муза које надахњују... Бећковићева "Парусија" почиње стиховима Бранка Радичевића "Ње више нема, то је само звук...", а затим се туђи стихови даље преплићу с песниковим животом. Оно што је некада била поезија постаје реалност. "Парусија" је иначе грчка реч која означава дуги долазак, васкрсење из мртвих, али и плаћену молитву и новац који се даје свештенику да молитву очита. После поеме "Вера Павладољска" и песме "Кад дођете у било који град", Бећковићева "Парусија" је трећи део овог својеврсног поетског триптиха посвећеног песниковој љубави.
Овогодишња прва по реду додела награде Ленкин прстен представља и вид афирмисања Србобрана, његову стварну одбрану песмом и лепотом, величање љубавног мита и легенде. Песма Лазе Костића "Санта Марија Дела Салуте" представља космичку химну љубави и небеску молитву, колико песничку толико и музичку креацију. Није ни чудно онда што је први добитник Ленкиног прстена управо Матија Бећковић...
