Српски  Magyar 

     У СЕЋАЊЕ на Ленку Дунђерски, којој је Лаза Костић посветио “Санта Марију дела салуте”, најлепшу песму написану на српском језику, у Србобрану је установљена нова књижевна награда. “Ленкин прстен” добијаће аутор најбоље љубавне песме, а овогодишњи лаурет је академик Матија Бећковић, за песму “Парусија за Веру Павладољску”. Награда му је уручена у недељу, на дан смрти прелепе Костићеве музе.
     Међу десетинама књижевних награда, које се нашим писцима додељују сваке године, ова треба да оживи легенду о космичкој љубави и афирмише љубавне стихове. Признање обележено легендом подсећаће на прелепу Ленку и свевременску љубав, њену и Лазину.
     И први добитник награде, Матија Бећковић, има своју музу. Волео би, каже, ако постоји веза између његове и Костићеве поезије.
     - Има у мојој песми позивања на стихове Лазе Костића, Бранка Радичевића, Едгара Алана Поа - каже за наш лист академик Бећковић. - То су те Лауре, Ленке, Беатриче, Анабел Ли, мртве драге, музе које надахњују... Моја “Парусија” почиње стиховима Бранка Радичевића “Ње више нема, то је само звук”. Туђи стихови преплићу се са мојим животом. Оно што је некада била поезија, постаје стварност. Али, ни Лазина, ни моја песма не би могле настати да није било Ленке Дунђерски и Вере Павладољске. Опет, да нису изузетне песме, не би им помогла ни та имена, ни страсне љубави. Најважније је да песма буде добра.
     После поеме “Вера Павладољска”, затим песме “Кад дођете у било који град”, написане после Верине смрти, “Парусија” је својеврсан трећи део овог триптиха посвећеног песниковој љубави. Награђена песма настала је марта ове године. “Парусија” је грчка реч и значи дуги долазак, васкрсење из мртвих, али и плаћену молитву и новац који се даје свештенику да молитву очита.
     - “Веру Павладољску” написао сам док је она још могла да је чује и био сам срећан што ју је читала - присећа се Бећковић. - Када више није била у прилици да чита, посветио сам јој још низ љубавних песама, међу њима и “Кад дођете у било који град”. “Парусија” је наставак, иако сам мислио да јој нећу више писати. Међутим, баш онда кад сам то помислио, почео сам поново. Кад сам јој први пут писао, нисам знао да ће ме тако далеко одвести. Поезија је паметнија од нас и она тражи своје.
 
     ЛЕГЕНДА
     - Коначно су се сетили да установе награду “Ленкин прстен” - каже овогодишњи лаурет. - Ово је начин да се афирмише Србобран и да се заиста одбрани песмом и лепотом, да се афирмише љубавни мит и легенда. Лазина песма је космичка химна и молитва небеска, колико песничка толико и музичка креација.

Бечерње новости,
И. МИЋЕВИЋ, 25. новембар 2006