Српски  Magyar 

Стари нису заборављени

„Служба за интегрисану помоћ и негу у кући“, пројекат Центра за социјали рад општине Србобран за чију је реализацију Министарство рада и социјалне политике одобрило 3,3 милиона динара, помогла је многим старим и изнемоглим лицима из Србобрана да у својим домовима добију многе врсте помоћи и заштите. При крају животног пута и често оптерећена разним обољењима, ова лица добијају помоћ стручних лица и волонтера ЦСР, која им напорним радом и топлим речима обезбеђују да, иако сами, старост проводе у условима достојних човека. У пројекат је укључено више десетина остарелих лица и у Центру за социјали рад се надају да ће локална самоуправа обезбедити средства да се настави са овом услугом и након завршетка пројекта.

Сваки волонтер брине о десетак лица, а дневно се, по већ утврђеном распореду, обилазе два или три лица. Ипак, то не значи да волонтери неће одговорити на било који ванредни захтев и позив. Mедицинска сестра Светлана Станковић, једна од волонтерки, каже да они помажу старијим и немоћним људима која најчешће имају децу и потомство, али су они удаљени, и довољно је да то буде у Новом Саду, па да не могу свакодневно помоћи. С обзиром на то да неке од ових особа обилази већ четири године, временом су постали пријатељи, „као једна породица“. „Свима значи када им отворите врата и поздравите их, и они су већ за то захвални. Дешава се да некада не могу да обиђем неког од корисника и када им се јавим и кажем да ће ме заменити колегиница, они кажу - не треба, доћи ћеш ти други дан. Ми смо сродили и постали једна породица“, истиче Светлана Станковић. Њена колегиница, такође медицинска сестра Велинка Марунић, појаснила је шта све подразумева помоћ овим лицима. „Помажемо им да одржавају личну хигијену, пресвучемо их уколико то сами не могу, зaкажемо им преглед у Дому здравља, одемо по лекове, затим идемо у набавку и помажемо при вођењу домаћинства. Ипак, оно што је за њих најважније је разговор, јер свима је потребна лепа реч“, каже Велинка Марунић. Волонтер Слободан Стевановић помаже старим и немоћним особама када је реч о „мушким пословима“. „Ти људи су усамљени, а потребно им је све оно што је потребно и нама. Имају потребу да им се спреми огрев за зиму, да се исцепају и донесу дрва, да се очисти шпорет и изнесе гар, што они нису у стању да ураде. Одржавам им баште и уређујем дворишта, идем у набавку, плаћам рачуне, и оно што је најбитније, пуно разговарамо и дружимо се. Њима треба неко са ким могу поделити проблеме и пожалити се, неко ко ће их разумети“, рекао је Слободан Стевановић.

Ипак, најснажнија потврда ових речи стига је од једне од корисница ове услуге Центра за социјали рад. Волонтерка Светлана Станковић већ годинама обилази и прискаче у помоћ баки Стеванки Миковић, а колико је веза између њих две постала чврста, најбоље осликавају речи Светланине деце која већ одавно питала своју мајку – а шта је бака Стеванка нама. „Веома много ми значи Светланина помоћ. Помагала ми је посебно док сам имала озбиљнијих здравствених проблема и сваки пут ми се нашла при руци када ми је помоћ и подршка била неопходна. Она ми закаже преглед код лекара, обезбеди налог за лабараторију и упут за лекара специјалисту, одвезе на прегледе. Кад год се не осећам добро, прво зовем њу и она ми пружи савет и консултује се са мојим лекаром. Њена помоћ је непроцењива“, каже бака Стеванка, иако сада има помоћ и своје ћерке, која од недавно живи у Србобрану. Она сматра да је оваква помоћ људима у Србобрану потребна јер је све више остарелих лица која остају сама.