Српски  Magyar 

Србобран добио спомен бисту Петефи Шандору

Поводом 15. марта - мађарског националног празника којим се обележава дан почетка револуције 1848-49. године, у којој је једну од значајних улога имао и Петефи Шандор, у Србобрану је откривена биста великом мађарском песнику који је рођен 1823. године као Александар Петровић. Србобран је бисту Петефи Шандора добио на иницијативу Културног центра "Нандор Гион", уз подршку Орошхазе, братског града из Мађарске.

Свечаности у порти римокатоличке цркве Узвишења Светог Крста, где је постављена нова биста, присуствовали су гости из Орошхазе, предвођени градоначелником Золтаном Давидом, затим представници Националног савета Мађара у Србији, Конзулата Мађарске у Суботици, руководство општине Србобран, представници политичких организација и цивилног сектора, као и челни људи Културног центра "Нандор Гион". 

Обраћајући се наком мисе окупљеним грађанима, Радивој Дебељачки, председник општине Србобран, истакао је да повод окупљања, сам историјски догађај и личност која га је заувек обележила, представља јадан од великих тренутака у прошлости свих припадника мађарске националне заједице у општини Србобран.

"Ми смо мултикултурална заједница и радујемо се оваквим пројектима, који иду у прилог јачања наших односа. Наше односе оснажују и добри односи Србија и Мађарске, у овом тренутку они су можда и на историјском максимуму, и то нам олакшава да заједнички градимо будућност, као што смо и заједнички градили и прошлост. Истичем посебну захвалност градоначелнику Орошхазе и његовом тиму на вредном поклону, Петефи Шандор једна је од најважнијих историјских личности Мађарске, и ова биста биће део заједничке културне баштине свих грађана општине Србобран", рекао је Дебељачки, који је заједно са Јулкицом Поповић, чланицом Општинског већа.

"Културни центар 'Нандор Гион' ове године слави тридесет година оснивања и рада. За прославу овог значајног јубилеја припремамо низ догађаја и програма, којима желимо да обогатимо културне садржаје у Србобрану, од којих ће сви наши суграђани и посетиоци имати користи. Такав пројекат је и постављање бисте једног од најзначајнијих мађарских и светски познатог песника Шандора Петефија. Припреме смо почели још прошле године, када смо у разговору са градоначелником града Орошхаза, братског града Србобрана, замолили да нам се помогне у проналажењу уметника који је би нам израдио бисту песника. И тако смо дошли до почетка ове године када нам је јављено да можемо доћи да преузмемо бисту, а трошкове ће сносити град Орошхаза, односно бисту смо добили на поклон. Наш следећи корак био је да нађемо прикладно место где би је поставили, да то буде видно за наше суграђане, а са друге стране и приступачно за посетиоце. Тако смо одабрали место у порти римокатоличке цркве, за коју је парох Тибор Жуњи дао сагласност, на основу благослова бискупа суботичког. Након ових припрема остало је да урадимо постамент бисте и уредимо околину, за шта је наш Културни центар сносио трошкове", објаснио је реализацију пројекта Деже Немет, председник КЦ "Нандор Гион", и поручио окупљенима да "поклон Орошхазе, биста песника Шандора Петефија, треба да представља пријатељство између два народа и збратимљених оптшина, као и инспирацију за заједничку будућност".

Градоначелник Орошхазе, Золтан Давид је овом приликом истакао да нико не зна шта нам доноси будућност, "али увек треба да поштујемо једни друге, те да су дијалог и договор једини пут који треба да следимо". "Помагати једни другима, с поштовањем се обраћати једни према другима, то су једини темељи на које се можемо ослонити. Нека ова освећена биста песника буде залог и правац који треба да следимо, било како ће се точак историје окретати, требамо остати људи, и треба да се братски окрећемо једни према другима", рекао је градоначелник Орошхазе.

Парох католичке цркве Тибор Жуњи истакао је да је поносан што је цела заједница стала иза идеје да се овај споменик постави, као и да се постави баш у црквеној порти.

Шандор Петефи рођен је 1823. године и један је од најзначајнијих мађарских песника и вођа националног покрета 1848. Умро је 1849. године. 

 

 

Службени лист