Oct 07, 2022 Last Updated 10:34 AM, Oct 6, 2022

Откривена биста Нандора Гиона у дворишту Спомен куће

Двострука свечаност у Спомен кући Нандора Гиона у Србобрану - у присуству бројних званица из друштвеног живота, из света уметности, посебно литературе, међу бројним грађанима из више градова Војводине и Мађарске, уручене су награде ауторима најбољих радова за 2022. годину, који су пристигли на Литерарни конкурс за нову новелу писану на мађарском језику, а затим је откривена спомен биста великог мађарског писца Нандора Гиона, рођеног Србобранца који је свој животни век провео у родном месту.

Свечаности у Спомен кући присуствовали су: Естер Гион, удовица Нандора Гиона, Габор Гион, син Нандора Гиона, иначе државни секретар у Министарству одбране Републике Мађарске, Ђерђ Балог, конзул Мађарске у Србији, Јене Хајнал, председник Националног савета Мађара, Радивој Дебељачки, председник Општине Србобран, представници братског града Орошхазе, те многи књижевници, професори Филозофског факултета у Новом Саду, поштоваоци књижевног дела Нандора Гиона.

"Културни центар основан је 1992. године. Донацијским средствима 2004. године откупили смо родну кућу писца Нандора Гиона, у улици Поповача венац 30, а затим је уредили да би 2010. године, баш на данашњи дан 14. августа, отворили Спомен кућу - музеј. Прикупили смо богату архивску грађу, аудио и видео записе, филмове... Да би културни садржај обогатили, крајем 2011. године покренули смо литерарне конкурсе; сваке године расписујемо Литерарни конкурс за нову новелу на мађарском језику, међународног карактера, на који радове могу слати писци са целог мађарског говорног подручја. До сада смо спровели укупно 10 конкурса и објавили 8 антологија од награђених новела, док је девета у штампи. Истовремено, расписујемо и конкурс за превођење дела Нандора Гиона са мађарског на српски језик. До сада смо објавили 13 томова превода. Данас обогаћујемо садржај Спомен куће бистом Нандора Гиона, рад новосадског вајара Ласла Силађија, и тако ће наш писац бити стално присутан у свом родном окружењу, са нама, са гостима. Тиме му одајемо признање за љубав према родном Србобрану - Сентомашу, и људима у њему. Нека нас ова биста увек подсећа на то како треба да волимо свој завичај", поручио је поздрављајући присутне у дворишту Спомен куће, Деже Немет, председник Културног центра Нандор Гион.

Добродошлицу у Србобран свим гостима пожелео је Радивој Дебељачки, председник Општине. "Србобран је кроз историју прошлост, кроз садашњост, а тако треба да буде и у будућности, био и јесте заједница свих народа који живе на овим просторима. Из тог разлога важно је да негујемо мултикултуралност коју имамо, која нас чини посебним и издваја у односу на друге. Гион Нандор је заиста умео да на специфичан начин предочи читаоцима ту прошлост, човека који је живео овде и градио ово место. Тако када читамо Војника са цветом видимо Штефана који креће из Фекетића ка Србобрану, заједно са целом породицом, да дели његову судбину - док читамо те реченице пред очима нам се стварају слике како је то некада изгледало. Веома је важно да негујемо културу сећања, да се поносимо вредним стварима, и зато је добро да имамо Спомен кућу и Културни центар који носи име нашег славног писца, што постоје различити културни догађаји који чувају његов лик и дело. Општина Србобран ће се заиста трудити да помогне и подржи све те акције и пројекте. У прилог томе говори и овај данашњи догађај; значајно је да Срби и Мађари, који су заједно са свим другим народима градили ово место, у будућности имају још више културних и других догађаја који ће их све снажније повезивати", рекао је Дебељачки.

На конкурс за писање новеле који је објављен 01. фебруара, на дан рођења писца, пристигао је 31 рад, док је на конкурс за писање романа приспело пет радова. Одлуком жирија награде су добили: у категорији романа Миклош Татраи, а у категорији новеле Золтан Реигел (прва награда), Давид Хармат (друга награда), Ференц Ромода (трећа награда).

У другом делу програма у дворишту родне куће откривена је спомен биста великом писцу. Бисту су јавности по први пут представили Деже Немет, проф. др Харгита Хорват Футо и новинар Ласло Парацки, трио који више од деценије ради на утемељењу и проширивању књижевне славе Нандора Гиона. Израду споменика је омогућио Национални савет Мађара. 

"Сместићемо Нандора Гиона у овај простор где припада и где ће увек бити међу нама. За израду бисте смо замолили Ласла Силађија, вајара и песника. Он се дуго припремао на задатак, проучавао је модел бисте да не би само репродуковао његову фотографију него га израдио онако како га је упознао помоћу документарних филмовима, интервјуа и књижевних дела. У лице са карактеристичним цртама је утиснута књига, остаје њен отисак. И у животу писца је утиснут бит писца, оставља отисак, утиче на њега. Отисак књиге заокружује лице као нека маска. У животу сми ми носимо разне маске које мењамо у зависности од ситуације и људи које сусрећемо. Ласло Силађи је, док се спремао да изваја бисту и читао о писцу и писца, установио да је при крају живота Нандор Гион скинуо све маске. Зелена патина бронзаног дела се односи на националност, а мрље од мастила на његово занимање. У Гионовој оставштини се налази више од десет кутија рукописа, и у време писаће машине волео је да пише руком, волео је папир и мастило. На цртежима Ласла Силађија стваралачки процес почиње тиме да просипа мастило на папир, па из тих мрља формира композицију. На тај начин, можемо рећи, са мрљама је повезао два његова уметничка изражаја, вајарство и цртеж. Са симболима је, како је то сам вајар дефинисао, желео  да ухвати суштину личности писца. Бистом писца добили смо још један детаљ на овом култном месту сећања", поручила је, између осталог, др Харгита Хорват Футо, сарадница Спомен куће и професорка на Филозофском факултету у Новом Саду.