Након што их је пандемија корона вируса на три године спречила да се окупе око заједничког огњишта, србобрански Роми и њихови гости свих националности поново су у суботу играли и певали око "Циганских ватри", популарне манифестације осмишљене у циљу очувања и промоције ромске националне културе, музике, језика и обичаја. Повратак у календар редовних манифестација био је ефектан, игра и песма поново су преплавили насеље Јамуре, део Србобрана у ком живе Роми и у ком се најлепше осећају, и то после неколико година у којим су се "Циганске ватре" организовале на два главна месна трга - Тргу слободе и Тргу Републике.
"Циганске ватре", 24. по реду, организовали су КУД "Ром" и Дом културе Србобран, под поктовитељством Општине Србобран и Националног савета ромске националне мањине у Србији. Подршку манифестацији пружила је и Канцеларије за инклузију Рома АП Војводине.
"Задовољство ми је што се видимо поново на традиционалној манифестацији 'Циганске ватре', која је за Србобран од великог значаја, али их по важности препознају и покрајински органи власти. Зато захваљујем свим који су помогли организацију - Националном савету ромске националне мањине у Србији и Посебно хвала Удружењу грађана 'Ром', које је посвећено труди да кроз одржавање манифестације, заједно са локалном самоуправом, очува културно наслеђе Рома на овим просторима. Надам се да ћемо у будућности наставити са успешним деловањем на том пољу, да ћемо 'Циганске ватре' чинити из године у годину све бољим, али је најважније да као друштво негујемо мултикултуралност, тежимо да створимо заједницу људи у којој складно и сложно живе различити народи. То је увек красило наш Србобран, то је уткано у наш идентитет. Морамо наставити помагати једни другима, то је у овим изазовним временима можда и најзначајније", поручио је приликом отварања 24. "Циганских ватри" Радивој Дебељачки, председник Општине Србобран.
Најлепше жеље свим учесницима и посетиоцима овогодишњих "Циганских ватри" пожелео је и Славко Димић, Србобранац који се деценијама залаже за очување целокупне ромске културе и обичаја, идејни творац ове манифестације пре више од четврт века. "Вечерас играју и певају Роми из свих крајева Војводине, спајајући темпераментни звук, лепе ношње и најлепше осећаје душе и срца. Вечерас све тужно и све ружно из живота наших нека остане иза нас, Бог нас створи са песмом и игром", рекао је Димић.
У име једног од организатора манифестације, Дома културе Србобран, Дејан Корцеба, директор, истакао је да ова установа континуирано излази у сусрет потребама свих грађана, па тако и Рома, разумевајући да богата култура ове националне заједнице чини укупну слику Србобрана још лепшом и садржајнијом. "Радо смо прихватили позив КУД-а 'Ром' да учествујемо у организацији манифестације, а осмишљавање програма искористили смо и за покретање нових заједничких идеја и културних програма за будућност, као што су изложба слика и књижевно вече. Подржавамо све активности овог КУД-а јер желимо да свим приближимо сву лепоту културног наслеђа Рома", истакао је Корцеба.
Јелена Јовановић, посланица у Скупштини АП Војводине, није крила задовољство што је после дуже паузе поново у Србобрану, на "Циганским ватрама", које су, уз 08. април - Дан Рома, један од најважнијих празника ове националне заједнице. "Када је у питању ромска култура, 'Циганске ватре' су једна од најзначајнијих наших манифестација. Заговараћемо да скуп Рома у Србобрану уђе у туристички календар и мапу манифестација од значаја не само за Роме већ и за целу Војводину. Живели моји Роми, живела Србија", поручила је Јовановић. "Циганским ватрама" присуствовала је и Алиса Шајн, заменица председника Националног савета ромске националне мањине у Србији.
Програм је почео, како је то уобичајено, ромском химном "Ђелем, ђелем", а затим се наставио песмом и игром културно-уметничких друштава. Најзанимљивији део програма је, свакако, било такмичење у избору за МИС "Циганских ватри" и такмичење у циганској Чарлами. Овогодишња МИС је Кристина Лакатош из Србобрана, прва пратиља је Анђела Николић из Шајкаша, а друга Јована Новаковић из Србобрана. Бирао се и ромски кнез, а титулу од јуче носи Милош Бранков. Манифестацију је затворио концертом оркестра "Браћа Николић".
