Центар за социјални рад општине Србобран развија хранитељство као ванинституционални облик заштите. У хранитељским породицама збринуто је 40 деце, чији се развој прати и подржава од стране стручних радника Центра.На данашњем састанку са хранитељима добили смо извештаје хранитељица за децу на смештају.
Желимо да Вам прикажемо један од њих и у целости Вам га преносимо.
Хранитељски извештај од 25.10.2007. године
„Ронто Ибоја – хранитељица
Даничић Данијела - девојчица без родитељског старања на смештају, заједно са млађом сестром Самантом.
ДАНИЧИЋ ДАНИЈЕЛА, 2001. годиште
Код мене је скоро 3 године. Била је јако осетљива када је дошла. Бојала се свега што је зујало и што је пуштало гласне звуке. То се и данас може приметити када је нешто гласније. На пример, камион, круњач или циркулар се укључи.
Добро се прилагодила у нашој породици и била је жељна много љубави и много пажње је тражила. Са децом из комшилука се лепо слаже. У почетку није се супростављала ничему, увек је радила по њиховим жељама, али како је прошлог септембра кренула у забавиште, постала је сигурнија у себе, има више самопоуздања и сада не дозвољава да јој се командује. Има пуно пријатеља, добро се уклопила и воли да иде у забавиште. Пошто воли да плеше и игра уписала се на фолклор. Тамо је стекла нове пријатеље који су је лепо прихватили. За зимски распуст ишла је у Месну заједницу где се организује зимска радионица. Тамо се уче разни занати и ручни радови. Воли да се лепо обуче, да се дотерам, да купује ствари које се њој допадају, како одећу тако и обућу. Али да буде слично сестриној гардероби, да не би заостајала за њом. Тако да се види да је Данијела јако љубоморна на сестру, мада се не прави разлика између сестара. Води рачуна о личној хигијени, редовно одлази код зубара, мало је осетљива и скоро сваки вирус покупи који се појави у забавишту. Али већих здравствених проблема нисмо имали. Била је позвана код брата Данијела на рођендан, она се сећа њега, често га спомиње. Понекад телефоном разговарају тако да је срећно ишла код њега. Лепо су се играли заједно. Тамо је срела своју мајку Чазу која је дошла по сина и по Данијелиној реакцији она је препозанала. Видело се да се обрадовала сусрету. Мајка је поздравила али није била нападна. Више је интересовање показивала према сину, то је мало збунило и растужило. Понављала ми је многа питања о мајци. Мајка више није питала за њих, иако је била још неколико дана код своје мајке која станује у близини. Са баком је сав контакт на улици када се сретнемо, оне знају за њу али не показују интересовање према баки. Овог лета се крстила, то јој је био велики догађај. Кумица јој је 13.годишња девојчица зове се Каролина Газдик, са њом се лепо слаже, воли да иде код ње и остаје преко дана али неће да преспава нигде без сестре и без мене. Јако су њих две везане једна за другом. Воли да путује, имамо рођаке на страни тако да једва чека да може да путује. Примећено је да јој једно око шета, тако да одлазимо код докторке Лековић на прегледе. Носиће кратко време наочаре, како је докторка објаснила, то ће да израсте. Пошто је она још мала и да ће јој се вид нормализовати. Са храном је избирљива, омиљена јела су јој палачинке, паприкаш, слаткиши, смоки и лизалица.“
„Ронто Ибоја – хранитељица
Даничић Данијела - девојчица без родитељског старања на смештају, заједно са млађом сестром Самантом.
ДАНИЧИЋ ДАНИЈЕЛА, 2001. годиште
Код мене је скоро 3 године. Била је јако осетљива када је дошла. Бојала се свега што је зујало и што је пуштало гласне звуке. То се и данас може приметити када је нешто гласније. На пример, камион, круњач или циркулар се укључи.
Добро се прилагодила у нашој породици и била је жељна много љубави и много пажње је тражила. Са децом из комшилука се лепо слаже. У почетку није се супростављала ничему, увек је радила по њиховим жељама, али како је прошлог септембра кренула у забавиште, постала је сигурнија у себе, има више самопоуздања и сада не дозвољава да јој се командује. Има пуно пријатеља, добро се уклопила и воли да иде у забавиште. Пошто воли да плеше и игра уписала се на фолклор. Тамо је стекла нове пријатеље који су је лепо прихватили. За зимски распуст ишла је у Месну заједницу где се организује зимска радионица. Тамо се уче разни занати и ручни радови. Воли да се лепо обуче, да се дотерам, да купује ствари које се њој допадају, како одећу тако и обућу. Али да буде слично сестриној гардероби, да не би заостајала за њом. Тако да се види да је Данијела јако љубоморна на сестру, мада се не прави разлика између сестара. Води рачуна о личној хигијени, редовно одлази код зубара, мало је осетљива и скоро сваки вирус покупи који се појави у забавишту. Али већих здравствених проблема нисмо имали. Била је позвана код брата Данијела на рођендан, она се сећа њега, често га спомиње. Понекад телефоном разговарају тако да је срећно ишла код њега. Лепо су се играли заједно. Тамо је срела своју мајку Чазу која је дошла по сина и по Данијелиној реакцији она је препозанала. Видело се да се обрадовала сусрету. Мајка је поздравила али није била нападна. Више је интересовање показивала према сину, то је мало збунило и растужило. Понављала ми је многа питања о мајци. Мајка више није питала за њих, иако је била још неколико дана код своје мајке која станује у близини. Са баком је сав контакт на улици када се сретнемо, оне знају за њу али не показују интересовање према баки. Овог лета се крстила, то јој је био велики догађај. Кумица јој је 13.годишња девојчица зове се Каролина Газдик, са њом се лепо слаже, воли да иде код ње и остаје преко дана али неће да преспава нигде без сестре и без мене. Јако су њих две везане једна за другом. Воли да путује, имамо рођаке на страни тако да једва чека да може да путује. Примећено је да јој једно око шета, тако да одлазимо код докторке Лековић на прегледе. Носиће кратко време наочаре, како је докторка објаснила, то ће да израсте. Пошто је она још мала и да ће јој се вид нормализовати. Са храном је избирљива, омиљена јела су јој палачинке, паприкаш, слаткиши, смоки и лизалица.“
Центар за социјални рад
Бисерка Веселиновић
Бисерка Веселиновић
