Удружење грађана "Добро срце" општине Србобран, чији мото "Будимо људи" већ на првом кораку открива карактер и циљ деловања организације, ових дана реализује пројекат набавке и поделе огревног дрвета за финансијски угрожена и стара и немоћна лица. Хуманитарну акцију са 360.000 динара фанансијски је подржала Нафтна индустрија Србије, реализујући свој велики пројекат "Заједници заједно".

Нешко Честић, председник општине Србобран, најавио је приликом данасшњег сусрета за пензионерима Србобрана снажнији подршку овој групи грађана у 2017. години.

Новосадски лист Дневник наставио је да доноси приче о општини Србобран, животу у њој, као и могућностима да у будућности он буде још квалитетнији. Неке од ових вести већ су објављене на порталу srbobran.rs. И новирка Маша Стакић известила је читаоце Дневника о свим овим важним догађајима.

Професор доктор Светозар Нићин, један од најбољих кардиохирурга Србије, преминуо је јуче у 68. години живота. Радни век провео је у Институту за кардиоваскуларне болести у Сремској Каменици. Сахрана Нићина је у четвртак, 8. децембра, у родном Србобрану.

Оно што у зимским месецима редовно имају Нови Сад, Суботица и Београд, од сада и у Србобрану - клизалиште на отвореном! У складу са обећаним и с циљем да се унапреди квалитет живота, на Тргу Републике синоћ је отворено клизалиште које ће многим младима осмислити два зимска месеца, време које скоро сви обично проведу у својим кућама.

После неколико дана јавних лицитација, општина Србобран окончала је поступак издавања државног земљишта у закуп. Од укупно понуђених 1.692 хектара, у закуп је издато 1.588 хектара ораница, подељених у 54 парцеле.

Друштво за борбу против шећерне болести "Плави круг", у сарадњи са Друштвом за помоћ МНРО "Бисер", обележило је 03. децембар, Међународни дан особа са инвалидитетом. Овим поводом у просторијама "Бисера" сви заинтересовани грађани имали су прилику да измери ниво шећера у крви, крвни притисак, затим телесну висину и тежину, степен телесне масноће и проценат кисеоника. Сви прегледи, као и увек када акције организује "Плави круг", били су бесплатни, нису били потребни никакви упути и оверене здравствене књижице, а резултати су одмах саопштавани. Управо зато овакве акције најчешће наилазе на одличан пријем код грађана.

Рок за замену старих личних карата траје до 31. децембра 2016. године, предвиђено је изменама Закона о личној карти које је усвојио републички парламент.

Новосадски Дневник објавио је у броју за 01. децембар опширан разговор са Нешком Честићем, председником Општине Србобран. Новинарку Машу Стакић интересовали су планови и пројекти који ће се локална самоуправа бавити у 2017. години, проблемима са којим свакодневно сусреће и како их отклонити. Текст преносимо интегрално.

Уштедели трећину буџета

Србобранска индустријска зона има 27 хектара расположивог простора, урађен је просторни план, а чека се на заинтересоване инвеститоре. Општина броји 16.300 становника,  од којих се 500 бави предузетништвом, а 3.000 је незапослених. О актуелним плановима и пројектима за идућу годину, те највећим проблемима Општине Србобран за „Дневник” говори први човек локалне самоуправе Нешко Честић.

Главни задатак локална самоуправа види у стварању услова за привлачење инвеститора, ново запошљавање и програме који би задржали младе у овој средини.

Недавно је, каже председник општине Честић, водио разговоре са групом турских инвеститора, који желе да покрену производњу за прехрамбену индустрију, а због одличних услова у овој општини, желе да буду конкуренција кинеским произвођачима. Такође, инвеститор из Немачке жели да покрене производњу кобасице у Турији и да је као бренд извезе на европско тржиште. Корист од оваквих инвестиција била би вишеструка, колико због  запошљавања радника у погонима, толико и због повећане потребе за узгојем свиња у околини.

- Пошто сам члан извршног одбора НАЛЕД-а, остварујем велики број контаката, тако да у плану имамо пројекте иностране сарадње - каже председник општине Нешко Честић, и додаје да Србобран идуће године очекују озбиљне инвестиције из европских фондова. Планира се изградња друге фабрике воде у Србобрану, осим оне изграђене у Надаљу, затим санација депоније смећа, изградња пречистача и колектора и реконструкција канализације, реконструкција Дома културе у Србобрану, а при том се рачуна на сигурна средства јер се из ове године преноси трећина буyета, па ће и буyет за наредну годину бити утолико већи.

Ребалансом буyета на трећој седници Скупштине одлучено је да се од 843 милиона динара, колико је износио буyет за ову годину, 200 милиона динара пренесе у следећу.

-Трошили смо рационално, немамо никаквих дуговања, стабилни смо, отплаћујемо један кредит што је заостао. Очекујемо помоћ од Покрајине, али и добитак од нафтне ренте који ћемо уложити у планиране пројекте - каже Честић и додаје да су уштедели, јер су четири месеца плаћали само основне трошкове и тако скупили озбиљан новац.

Проблем ове општине је осим незапослености и интрес да се заустави одлазак младих. Податак да је између два пописа из ове средине одселило 1600 људи, је озбиљан ударац за ову малу општину. У србобранску Гимназију су некад долазили ученици из околних општина, а то више није случај. Општина планира то да промени, тако што ће се од идуће године у Србобрану отворити приватна високошколска установа из Београда, од које се очекује да привуче студенте из ове и других општина.

Како компанија НИС много ради на подручју ове општине, у току је решавање коридора проласка возила, а сарадња на санирању настале штете је успешно завршена.

- Компанија НИС је, такође, одлучила да финансира реконструкцију Туријског моста, да се уради ојачање и осветљење - каже Честић.

Комунални послови су у овој општини добро организовани, иако постоји проблем са мањком места за паркирање. Проблем са паркирањем настао је када је Змај Јовина улица претворена у пешачку зону, у којој је сада дозвољен пролаз возила до 30 километара на час, без могућности заустављања и паркирања.

Сабирна саобраћајница је прекинута претварањем у пешачку зону, а паралелне улице су разроване, појашњава Честић, и додаје да је решење откуп напуштене стамбене зграде у близини центра, која ће бити претворена у простор за паркиралиште.
Цене грејања за стамбене посторе су веће ове године, те су се грађани бунили, јер им се према новом закону испоставља другачије обрачунат утрошак енергије, али слична је ситуација и у другим општинама. Зграде нису добро изоловане, неки станари су и сами уграђивали грејна тела, па се то одражава и на рачуне.

- Успели смо да и за 20 одсто смањимо вредност рачуна, али су они и даље већи него претходне године, због чега грађани негодују - каже председник Скупштине општине Србобран Радивој Парошки и додаје да је ове недеље санирана и хаварија на топловоду, те грађани могу да очекују топле станове.

Задружни дом који је претворен у Дом културе је руиниран и догодине се надају да ће добити средства са покрајинског или републичког нивоа за његову санацију.

- Имали смо састанак са представницима из Покрајинског секретеријата за културу ове године, када смо договорили санацију Дома културе за идућу годину. За сада имамо леп простор за мање манифестације, који се највише користи као позориште за децу, али не и за неке веће приредбе.

Маша Стакић

Звонимир Баковић, руководилац Одељења за гајење шума на нивоу ЈП "Србијашуме" и руководилац пројекта "Једно дрво за једног ратника", обишао је данас радове на пошумљавању простора око Бељанске баре. Пројекат у који је укључена Месна заједница Турија до сада је резултирао садњом 2.000 стабала разног дрвећа на простору Парка природе, а додатне саднице, 500 комада, обезбедила је и општина Србобран. На овај начин, заједно са ЈП "Србијашуме", и Турија и Србобран укључили су се у племениту мисију озелењавања и пошумљавања бројних огољених површина, али и у мисију спречавања да заборав прекрије херојство и родољубље страдалих српских ратника у Великом рату од 1914. до 1918. године. Према плану пројекта "Једно дрво за једног ратника", у Србији ће од 2014. до 2018. години бити посађено 1.300.000 садница дрвећа, за сваког страдалог родољуба по једно.